Izvor: Radio 021, 23.Feb.2015, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FOTO: Ovako će izgledati budući aerodrom na Čeneju
Nazire se kraj sage oko komercijalizacije čenejskog aerodroma. Sutra bi trebalo da se sazna ko će uložiti novac za tu investiciju, a 021.rs otkriva ekskluzivne fotografije kako će izgledati budući aerodrom na Čeneju.
Idejni projekat budućeg komercijalnog aerodroma Čenej
Iako je Aeroklub i dalje u finansijskoj blokadi zbog duga od skoro 2,5 miliona dinara, proteklih meseci su se ipak desili pozitivni koraci ka rešenju problema sudbine čenejskog aerodroma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Smenjeno je staro rukovodstvo Aerokluba, o čijim je sumnjivim aktivnostima 021 već pisao, i izabrano novo na čelu sa Stevanom Popovom, kapetanom vazduhoplovstva i Dragoljubom Samardžićem, kao njegovim zamenikom, inače savetnikom za investicije gradonačelnika Novog Sada.
U toku septembra organizovan je aeromiting, a u oktobru je prvi put posle 15 godina napravljen padobranski kup Novog Sada, gde je prisustvovalo sedam reprezentacija padobranskog sporta sa celog Balkana. Na ovaj način pokrenut je sa mrtve tačke sportski aspekt aerodroma u Čeneju. Obnovljene su i brojne sekcije, a po prvi put osnovana i paraglajderska sekcija Aerokluba "Novi Sad", koja je iznedrila i evropskog prvaka u ovoj sportskoj disciplini, Dejana Valeka.
Međutim, sport kao sport ne može sam da opstaje, već mora da se razvija uz prisustvo komercijalnog dela posla kao izvora prihoda, objašnjava za 021 Stevan Popov.
"Došli smo na ideju da se napravi mali komercijalni aerodrom, dakle nikakav grandiozni projekat, kao što su to prethodne vlasti htele da naprave. Njihova ideja prosto nije ostvariva prvenstveno zbog toga što je Srbija isuviše dugo u finansijskoj krizi, a drugo zbog toga što je za pravljenje tog velikog aerodroma bilo predviđeno da se izmeštaju dalekovodi, da se otkupljuje zemljište i tako dalje, što je neostvarivo", objašnjava on.
Da podsetimo, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kom je do 2015. trebalo da bude izgrađen komercijalni aerodrom na Čeneju. Međutim, taj projekat nikada nije odmakao dalje od ideje. Prema saznanjima do kojih je došao 021, sama izrada idejnog plana, honorari arhitekata i izrada makete, gradsku vlast koštala je oko 100.000 evra. Tada se u medijima spekulisalo da bi sprovođenje projekta u delo zahtevalo ulaganje od oko 150 miliona evra.
Stevan Popov jasan je u stavu da su trenutno rukovodstvo i sportisti Aerokluba shvatili da moraju da budu realni u planovima. On otkriva da se konačno stvorilo povoljno okruženje i jaka politička volja da se reši pitanje komercijalne namene čenejskog aerodroma, o čemu se priča u medijima već decenijama.
"Ideja koju se trenutno trudimo da sprovedemo znatno manje košta nego ona prethodna. Pojavila su se dva novosadska biznismena, koji su izrazili veliku zainteresovanost za ulaganje u aerodrom. Jedan je zainteresovan za izgradnju aerodromske piste, koja bi bila duga oko 1.600 metara, jer su toliki kapaciteti aerodromskog zemljišta, i idejni projekat je već napravljen. Drugi biznismen zainteresovan je za gradnju male aerodromske zgrade, koja bi mogla da primi 40-50 putnika. On izuzetno želi da Novi Sad ima svoje manje putničke avione i želja mu je da se iz Novog Sada vrši saobraćaj ka Banja Luci, prema Crnoj Gori, Hrvatskoj, Grčkoj. On želi da to bude njegovo zaveštanje Novom Sadu", otkriva Popov za 021.
Ko su tačno ti biznismeni, Popov nije želeo da otkrije, ali je najavio sastanak koji će 24. februara održati predstavnici gradske vlasti, aerodroma Čenej i pomenuti biznismeni, kako bi se eventualna saradnja potvrdila i ozvaničila."Od nas se tražilo da napravimo idejni projekat budućeg aerodroma, što smo i uradili", rekao je on.
Inače, Aeroklub "Novi Sad" je godinu i po dana u finansijskoj blokadi, iako bi trebalo da od Pokrajine svakog meseca na ime Ugovora o prenosu prava korišćenja dobija milion dinara u svrhe održavanja objekata. Prema rečima Popova, uprava Aerokluba dobila je pre nekoliko dana i zvaničan dopis iz Pokrajinskog sekretarijata za sport, u kom piše da "na žalost ne mogu da uplaćuju nikakva sredstva zbog teške finansijske situacije".
Plan je da aerodrom i Aeroklub žive od komercijalnih letova. U tom cilju, obnovljena je i poljoprivredna avijacija, registrovani su avioni koji godinama nisu bili registrovani. Napravlljen je i dogovor o tehničkoj saradnji sa "Ciklonizacijom", tako da se očekuje da će aerodrom biti u situaciji da se uskoro sam finansira i razvija. (Gordana Ćosić - Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )
