Izvor: Blic, 28.Avg.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci kroz korov i šiblje dolaze do škole
Novi Sad - Radnici „Zelenila” nisu zaduženi za održavanje školskih dvorišta, pa će učenici većine osnovnih i srednjih škola prvog dana škole morati da prođu kroz korov i visoku travu. U školama koje nemaju vrtlara, za održavanje zelenila uglavnom su zaduženi đaci, pa će akcije uređenja dvorišta biti organizovane tek posle 1. septembra i početka nove školske godine.
U Novom Sadu rade 193 škole, od čega 147 osnovnih i 46 srednjih, a zelene površine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapuštene tokom letnjih meseci postala su legla miševa, pacova, krpelja i drugih insekata i parazita, pa su samim tim i veoma opasne.
Stanko Matić, predsednik aktiva novosadskih srednjih škola kaže za naš list da mnoga dvorišta jesu zarasla, ali da bi taj problem trebalo da bude rešen početkom školske godine.
- Zelene površine u školskim dvorištima i njihovo održavanje u nadležnosti su škola, pa su one obavezne da nađu rešenje. Međutim, škole nemaju posebnu poziciju za radno mesto vrtlara, već je svakoj školi prepušteno da unutrašnjom reorganizacijom obezbedi radnika koji će o tome voditi računa. Školski raspust prolazi i siguran sam da će se situacija popraviti od nedelje - kaže Matić.
On dodaje da su u Građevinskoj školi, u kojoj je on direktor, uspeli da obezbede vrtlara koji vodi računa o redovnom šišanju trave i orezivanju šiblja i cveća.
- Imamo dosta zelenih površina i u Braće Ribnikara i u Gagarinovoj, pa je za njihovo održavanje bilo potrebno angažovanje vrtlara koji o tome vodi računa - kaže Matić.
Svetozar Kozarov, predsednik Aktiva direktora osnovnih škola i direktor Osnovne škole „Sveti Sava” navodi da mnoge škole uređenje zelenila poveravaju svojim đacima u okviru školskih akcija.
- Na upravi škole je da odluči ko će održavati zelenilo u školskim dvorištima. Neki su odlučili da to radi pomoćno osoblje, a neki da to rade đaci u okviru školskih akcija. Mi smo pre nekoliko godina podneli inicijativu da „Gradsko zelenilo” bar dva puta godišnje dođe i pokosi travu, ali za sada je to ostalo na inicijativi – objašnjava Kozarov.
Program održavanja zelenih površina u gradu ne obuhvata školska dvorišta pa je samim tim i „Gradsko zelenilo” ne održava zelenilo u školama, jer im se za te poslove ne plaća, a ove godine nemaju dovoljno novca ni za održavanje zelenih površina koje su obuhvaćene programom održavanja za ovu godinu.
Kako kaže Ivan Nožinić, portparol „Zelenila”, to preduzeće je uredilo nekoliko školskih dvorišta i to po nalogu Gradske uprave za zaštitu životne sredine i ZIG-a koji su izdvojio novac za uređenje najugroženijih školskih dvorišta, poput „Dr Milan Petrović”, „Đorđe Natošević”, „Branko Radičević”, „Petefi Šandor”, „Miloš Crnjanski” i škole „Veljko Vlahović” u naselju Šangaj.
- „Gradsko zelenilo” je zainteresovano da održava zelenilo u školskim dvorištima, ali novac koji se sada izdvaja za pojedinčane akcije nije dovoljan za sve škole i očigledno je da taj problem treba rešiti na nivou grada - zaključuje Nožinić.
Opasno drveće
Osim zelenila, van programa „Gradskog zelenila” nalazi se i seča starih i bolesnih stabala u školskim dvorištima.
- Problematično je što su i mnoga stabla prestarela i opasna. Mi reagujemo i bez nadzora i komunalne inspekcije, i uklanjamo takva stabla iz školskih dvorišta, ali ne možemo to da naplatimo. Radimo po inspekcijskim nalozima, a stavka za interventne radove rebalansom budžeta je obezbeđena u iznosu od dva miliona dinara - kaže Nožinić.
