Izvor: Radio 021, 24.Dec.2017, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božićni bonusi ili 13. plata u Srbiji veoma retka pojava
Srpski Zakon o radu nije definisao šta se smatra takozvanom trinaestom platom, ali postoje njegove odredbe po kojima poslodavac može zaposlenima isplatiti prihod od kapitala ukoliko se na to obavezao, bilo ugovorom o radu, bilo nekim drugim aktom, pa se to smatra nagradom ili bonusom za dobar rad.
Pre izmene Zakona o radu 2014. godine, to primanje zaposlenih imalo je karakter prihoda od kapitala i na njega se nije plaćao porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade jer se nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << smatrao zaradom. Međutim, posle izmena 2014. godine, propisano je da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, ali se u zaradu računa i ono što se ostvari za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i zarada po osnovu nagrada, bonusa i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Pri tom, celokupna zarada sadrži porez i doprinose koji se na nju plaćaju.
Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava za "Dnevnik" da oko jedan procenat kompanija u Srbiji daje svojim zaposlenima božićne bonuse.
U mnogim evropskim državama postoje posebne pogodnosti za poslodavce koji svojim zaposlenima daju božićne bonuse i zbog toga oni i gledaju da radnike dodatno stimulišu na kraju godine. Obično se ti božićni dodaci isplaćuju početkom decembra, a kod nas se to čini na kraju godine. Koliko je to stimulativno, govori i podatak da, recimo, u Nemačkoj čak 55 odsto poslodavaca isplaćuje božićne bonuse, u Italiji 27 odsto, a kod nas svega jedan odsto.
"Možda bi bilo mnogo više poslodavaca u Srbiji koji su spremni da stimulišu radnike kada bi za ono što im daju bili oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa.Kod nas takozvanu 13. platu u privatnom sektoru prima oko jedan procenat radnika, i to mahom onih zaposlenih kod stranih investitora i velikih i srednjih srpskih kompanija, dok ih kod malih gotovo nema. Mogu se zabeležiti eventualno kod zaposlenih u IT sektoru i sektoru usluga koje imaju izuzetne rezultate poslovanja", kaže Rajić.
Sagovornik "Dnevnika" skreće pažnju na to da bi možda takozvane trinaeste plate u Srbiji bilo i više ako bi se utvrdile određene zakonske olakšice na njen iznos jer bi, kako ocenjuje, tada i poslodavci bili stimulisani da zaposlenima koji im pomažu u ostvarenju dobrih rezultata daju stimulaciju u vidu nagrade ili bonusa.
Podsetimo, nedavno istraživanje slovačkog poslovnog portala "PayLab" za region Balkana, centralne Evrope i zemlje Baltika, pokazalo je da se najveći božićni bonusi u odnosu na bruto zaradu isplaćuju u Mađarskoj i u proseku iznose oko 654 evra, što je 91 odsto prosečne bruto zarade.
U Slovačkoj taj bonus iznosi 787 evra, odnosno 79 odsto bruto plate, dok je u Češkoj on 724 evra, ili 69 odsto njihove prosečne plate. Iza njih su zaposleni u BiH, gde taj bonus iznosi 625 evra, ili 78 odsto bruto zarade, a odmah iza njih su Finci, koji primaju prosečno 624 evra, ali je to tek dvadeset odsto bruto zarade.
U Hrvatskoj takozvana 13. plata iznosi prosečno 185 evra, a Slovenci isplaćuju u proseku bonuse od 422 evra, ili 31 odsto prosečne zarade, dok Poljaci dobijaju 262 evra, odnosno 28 odsto prosečne plate. Godišnji bonusi u Estoniji su u proseku 210 evra, Letoniji 186, Litvaniji 173 evra, i to čini petinu prosečne bruto zarade.
Prema rezultatima istraživanja tog slovačkog poslovnog portala, u Srbiji je isplata godišnjih bonusa retka pojava, budući da ih, kako navode, dobija tek osam procenata zaposlenih i u proseku iznose 481 evro, ili 86 odsto prosečne bruto zarade, što je znatno više nego u Hrvatskoj ili Sloveniji.
U istraživanju se navodi da su božićni bonusi najrasprostranjeniji u Hrvatskoj – gde ih dobija do 44 odsto zaposlenih, iako njihov iznos nije tako visok. I u Sloveniji je prisutna kompanijska praksa isplate božićnih bonusa radnicima, gde ih dobija oko trećina zaposlenih. U Bosni i Hercegovini, bez obzira na to što je po visini božićnog bonusa u vrhu u Evropi, sreću da ga dobije ima svega oko 15 odsto zaposlenih. Zaključak portala je da je isplata bonusa za božićne praznike u zemljama centralne Evrope nešto manje uobičajena.
Zaključak portala je da je isplata bonusa za božićne praznike u zemljama centralne Evrope nešto manje uobičajena.
Autor: Dnevnik, agencije
