Izvor: Radio 021, 21.Apr.2019, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Botovi ne rade za sendviče, već za novac iz budžeta"
Botovi postaju sve češća pojava kako u svetu, tako i u Srbiji. Ljudi koji svojim komentarima na internetu stvaraju iluziju ogromne podrške nekome ili pak stvaraju suprotan utisak, i najčešće se koriste u političke svrhe.
Botovanje je organizovano dejstvo grupe pojedinaca, čija je namera da veličaju neku ličnost ili ideju, ili da je omalovaže. Koriste se da stvore opšti utisak o nečemu, koji ide u korist političkom ili drugom organu koji ih angažuje.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << svetu postoje "farme klikova", koje se najčešće nalaze u siromašnijim zemljama, gde je i radna snaga jeftina, kao što su Kina, Indija, Nepal, Šri Lanka, Egipat...
Ovaj pojam je postao jako rasprostranjen i kreće se od pojedinačnih botova do ogromnih skladišta u kojima se nalaze hiljade telefona i kompjutera.
Sagovornica Danasa izvršna direktorka Centra za nove medije Liber Tatjana Vehovec, kaže da je botovanje, kako ga mi zovemo, odnosno astroturfing, kako se preciznije terminološki određuje ova pojava, nastalo je još polovinom 80-ih godina, kao oblik marketinškog zasipanja javnosti dobrim (ili lošim, ako je i u interesu konkurencije) mišljenja o nečemu (proizvod, usluga, politička opcija, nacrt novog zakona i javna rasprava o njemu...), što ima zadatak da utiče na mišljenje ostalih.
"Prve onlajn pojave astroturfinga u politici registruju se u kampanji konzervativaca tokom izbora u SAD. Od onda se mnoge države mogu 'pohvaliti' ovakvom praksom u političkom marketingu. Kod nas smo uposlene botove zapazili 2014. godine, a njihov modus operandi objasnili i dokazali 2015. godine", kaže Vehovec.
Botovi su ljudi koji isključivo rade za novac ili neku drugu korist.
"Botovi su ljudi koji su uposleni da za nečiji interes promovišu neko mišljenje. Oni za to primaju novac, ili dobijaju posao, ili imaju neki treći ekonomski ili poslovni interes. Fanatici nisu botovi. To su ljudi koji veruju i frenetično to zastupaju, za džabe. Dokle god nema poslovnog angažovanja i botovske ekonomije, ne bi trebalo da etiketiramo ljude kao botove", objašnjava ona.
Vehovec navodi da "svaki put kada svoje neistomišljenike nazovemo botom, ili nekoga ko strasno zastupa svoje autentično mišljenje pogrešno prozovemo botom, mi devalviramo stvarni problem botovske pojave u Srbiji: armiju plaćenih ljudi koji koji targetuju i zlostavljaju svoje žrtve na Internetu, po komandi i dogovoru, za interes svog poslodavca i za to primaju novac. Botovi su pošast, a fanatici su gnjaveži. Velika razlika".
Vehovec naglašava da oni ne rade za sendvič, već za novac iz budžeta.
"Najveće bot armije na svetu imaju Kina i Rusija. U javnost su svojevremeno procurele slike ruske fabrike komentatora koji se povezuju s Kremljom i zovu ih veb-brigade Kremlja, kineske botove nazivaju ljudima od 50 centi jer ih toliko plaćaju za svaki komentar koji moderator portala ne izbriše, a naši botovi su spontano u javnosti dobili naziv 'sendvičari', jer navodno rade za sendvič", kaže ona.
Vehovec ističe da se u svetu botovanje radi mnogo diskretnije, jer u modernim demokratijama to podleže odgovornosti po više zakona, recimo o oglašavanju. Ipak, postoji.
"Poredeći naš slučaj sa zemljama u okruženju, možemo se 'pohvaliti' najrazvijenijom botovskom strukturom, i modus operandi naših botova ne nazire se u regionu ni u tragovima. Takođe, moramo biti prezicni i napomenuti da kada kažemo bot u Srbiji, pre svega mislimo na ljude uposlene od strane SNS-a. Iako i druge političke opcije imaju svoje vatrene zagovornike na mrežama, verujemo da su to više aktivisti (posao iz uverenja, politički početnici ili entuzijasti koji dobrovoljno lepe plakate), a mnogo manje botovi (posao sa platom)", objašnjava ona.
Vehovec upozorava da "Srbija, takođe, ima i svoje 'krpene lutke', bot naloge koji su otvoreni da budu aktivirani kada za to bude bilo potrebe, za cilj koji bude zacrtan. Brigade krpenih lutaka u Srbiji imaju i neki mediji".
"Kao odgovor na bot zagađenje Tviter prostora u Srbiji, mi smo jedina zemlja u regionu koja ima BotBlocker besplatnu ekstenziju koju možete skinuti za mreže FF i Chrome, i koja vam automatski blokira botove ako ovoj mreži pristupate preko jednog od ova dva pretraživača", otkriva ona.
Pretpostavlja se da u Srbiji postoje organizovana radna mesta za ljude koji se bave botovanjem.
"Veruje se i da svako javno preduzeće ima izmišljena radna mesta nekakvih referenata i saradnika za ovo i ono, a zapravo ljudi čiji je zadatak da botuju puno radno vreme, a primaju platu za to neko fantomsko radno mesto", kaže Vehovec.
Ona objašnjava i "da ova pretpostavka drži vodu, da sa jedne IP adrese botuje velika količina ljudi, govori nam i nova izmena Tviterovog algoritma, koja nepogrešivo botove po kriterijumu 'više ljudi sa jedne IP adrese na istu temu', smešta ove u nevidljivi odeljak 'See more replies', odakle nam ne stiže čak ni notifikacija da su pokušali interakciju s nama".
“Mi smo plodno tle za botovanje, ne samo zato što je botovanje u Srbiji nada da ćete dobiti radno mesto, ili dug koji isplaćujete jer ste dobili radno mesto, mi smo plodno tle jer niko ništa ne radi da ovu pojavu kazni. A moglo bi po najmanje dva pozitivna zakona: Zakon o zaštiti potrošača i tim zakonom je obuhvaćena Nepoštena poslovna praksa (III) i, Zakon o oglašavanju, delovi o, recimo, obmanjujućem i uporednom oglašavanju ili zabrani za podsticanje diskriminacije", navodi ona.
"Možete li da zamislite da tržišna inspekcija usvoji vašu prijavu na sumnju da je botovanjem došlo do kršenja dva zakona i izađe na teren da ispita? Ni ja", zaključuje Vehovec.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
