Izvor: Radio 021, 05.Dec.2018, 20:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez promene akcizne politike u 2019. godini
Predlog budžeta za 2019. godinu ne predviđa promenu akcizne politike, odnosno neće biti promena akciza osim redovnog usklađivanja sa inflacijom u 2018. što znači povećanje za oko 2.2 odsto.
Tako će akciza na evrodizel koja sada iznosi 56,50 dinara po litru biti povećana na 57,74 dinara, a akciza na benzin sa 54,94 dinara na 56,15 dinara po litru uz pripadajući PDV, piše Danas.
Akcize su u republičkom budžetu najizdašniji poreski prihod posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << poreza na dodatu vrednost. U budžetu za 2019. godinu projektovano je da će se u državnu kasu sliti 291,4 milijarde dinara što je skoro četvrtina (23,4 odsto) prihoda državnog proračuna. Svakako najvažniji izvor akciznih prihoda su naftni derivati od kojih će, prema oceni Fiskalnog saveta državi na ime akciza ove godine biti 152 milijarde dinara, mada je budžetom za ovu godinu bio plan da se naplati 153,2 milijarde dinara. U 2019. godini planira se povećanje prihoda od akcize na naftne derivate od 1,8 odsto u odnosu na plan iz 2018. ili četiri odsto u odnosu na ostvarenje iz ove godine, mada će rast nominalnog bruto domaćeg proizvoda iznositi oko sedam odsto.
Ekonomista Ivan Nikolić ističe da to ne mora biti čudno, jer zavisi i koji deo privrede raste.
"Ukoliko rast dolazi od sektora usluga kao što je kod nas slučaj, onda ne mora da povećava potrošnju goriva, dok bi veći rast u realnom sektoru mogao značiti i veću potrošnju"; objašnjava Nikolić.
U obrazloženju budžeta navodi se da je pretpostavka projekcije prihoda od akciza na derivate naftne nepromenjena potrošnja u odnosu na tekuću godinu.
"U ovom slučaju postoji određeni i pozitivni i negativni rizik po pitanju naplate prihoda ukoliko dođe do značajnijih promena na tržištu naftnih derivata", navodi se u obrazloženju budžeta.
Ovaj konzervativni pristup pozdravio je i Fiskalni savet.
"Premda postoji mogućnost da potrošnja naftnih derivata bude nešto viša usled očekivanog rasta potrošnje domaćinstava i privrednog rasta, postoji i rizik da bi dalji rast cene nafte mogao dovesti do smanjenja tražnje za ovim proizvodima. S obzirom na to da su ove verovatnoće približno jednake, smatramo da je pretpostavka o nepromenjenom obimu potrošnje odgovarajuća principima dobrog budžetiranja", navode u Savetu.
Problem sa cenama evrodizela poseban je problem za prevoznike i poljoprivrednike, s obzirom na to da je dizel jedino u Grčkoj i Albaniji skuplji nego u Srbiji, kada je reč o zemljama regiona. Istovremeno, prema rečima Tomislava Miškovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, podsticaji za prevoznike i poljoprivrednike u Srbiji su jako mali ili čak nepostojeći.
"Transporteri imaju od marta pravo na povraćaj od 8,89 dinara po litru dizela, ali s obzirom na jako visoke akcize u Srbiji i u poređenju sa visinom akciza i povraćaja u okruženju naši prevoznici su u lošijem položaju. Zato često u međunarodnom transportu robe iz Srbije gorivo se sipa u inostranstvu, što smanjuje i potrošnju i prihode od akciza", napominje on dodajući da poljoprivrednici od 2015. godine nemaju ni povraćaj ni regresirano gorivo, što je prilično neuobičajeno s obzirom na praksu u drugim zemljama.
Inače, ukupni nameti države po litru beznina iznose 83,34 dinara, a po litru dizela 87,25 dinara. Maloprodajna cena benzina je oko 151,5 dinara, a evrodizela 165,5 dinara za litar. U slučaju benzina litar je od početka godine poskupeo za šest dinara, a evrodizel čak za 20 dinara.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
