Izvor: Radio 021, 09.Maj.2017, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke nezakonito građanima naplatile više od 60 miliona evra

Banke pronalaze različite nazive za troškove kojim prikrivaju nelegalno naplaćivanje novca od građana.

Kako piše "Danas", neki od njih su "naknada za puštanje kredita u tečaj", "obrada kreditnog zahteva" ili "mesečna naknada za praćenje kredita". Do skora niko nije razmišljao o njima kao nezakonitima, ali ih je Viši sud u Somboru u pravnosnažnoj presudi proglasio takvima i naložio banci da klijentu vrati novac naplaćen za proviziju, a uvećan za zateznu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << kamatu.

Ako bi građani krenuli masovno da tuže banke zbog ovako naplaćene provizije, banke bi mogle da se nađu u ozbiljnom problemu, jer skoro svi krediti sa sobom nose neku proviziju. 

Provizije za obradu kredita se kreću od 0,5 do čak tri odsto vrednosti kredita. Uglavnom se ta naknada naplaćuje tako što banka za taj iznos odbije glavnicu kredita, a kasnije naplaćuje kamatu na ceo iznos. Ima i onih banaka koje navodno ne naplaćuju obradu kredita, ali zato naplaćuju mesečno održavanje. Osim toga, ima i onih koje naplaćuju i jedno i drugo.

Predsednik Republičke unije potrošača Denis Perinčić navodi da je ovo neosnovano bogaćenje za koje bi svako kome je to uz kredit naplaćeno u poslednjih deset godina, koliko je rok zastarevanje, mogao da tuži banku.

"Naknada za obradu kredita je tipična zloupotreba jače strane u ugovoru. To je bankarski posao koji bi banka svakako morala da uradi. Dokaz za to je da se i onima kojima nije odobren kredit takođe uradi obrada, ali im se to ne naplati, dok su oni kojima je kredit odobren kažnjeni provizijom", objašnjava on.

Predsednik udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović poručuje da će pozvati sve svoje klijente da podnesu tužbu protiv banaka.

"Banka prema Zakonu o obligacionim odnosima ne sme da naplaćuje ništa osim kamate. Ni to što su banke navele efektivnu kamatnu stopu u kojoj je sadržana naknada ne znači ništa, jer je to veštačka veličina, napravljena samo da informiše, dok je ono što banka stvarno naplaćuje nominalna kamatna stopa", kaže Gavrilović za "Danas", uz napomenu da ne očekuje da će NBS nešto učiniti, jer "ona već godinama štiti banke".

U 2016. godini neto prihodi od svih naknada i provizija, ne samo onih na obradu kredita, bili su drugi po veličini prihodi banaka iza prihoda od kamata. Prema podacima Udruženja banaka Srbije na kraju marta ove godine stanovništvu je plasirano 819,8 milijardi dinara kredita, uz pretpostavku da je kamata samo jedan odsto, to znači da bi građani mogli da potražuju više od 66 miliona evra, bez zateznih kamata i sudskih troškova.

Autor: Danas

Nastavak na Radio 021...