Izvor: Politika, 14.Sep.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Đoković da ujedini svet
Pri izboru najboljih sportista sveta američki mediji se odlučuju za asove u „domaćim svetskim šampionatima” a ostatak sveta ih, uglavnom, zanemaruje
Tri i po meseca ostalo je do kraja 2011. kada će širom sveta pozvani i nezvani birati i proglašavati najbolje sportiste sveta.
Ove godine i mi u Srbiji zainteresovani smo za ishod tih anketa i izbora jer, posle mnogo vremena, imamo svog kandidata. Naravno, naš kandidat je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Novak Đoković, a od pomalo zaboravljene Monike Seleš, svakako sasvim nezasluženo, naš sport nije dao ni jednog sportistu koji je ostavio toliki pečat, ne samo u sportu kojim se bavi, već i celokupnom svetskom sportskom pokretu.
Što se nas tiče Đoković je ovogodišnjim rezultatima dokazao da je najbolji od nekoliko stotina miliona mladih ljudi koji se bave nekim od stotinjak raznih sportova, ali to ne znači i da će njegovi fantastični rezultati u 2011. biti adekvatno vrednovani na svim meridijanima i u svim izborima. Uostalom, što se tiče sportske TV mreže ESPN, svetski broj 1 u tenisu, osvajač tri grend slema, pobednik 10 masters turnira, teniser koji je pobedio u 62 od 64 meča i svojom igrom izmenio lice tenisa – nije ni najbolji sportista ni najbolji teniser u 2011.
„Nagradu ESPI” ESPN-a za 2011. u kategoriji najbolji sportista početkom jula primio je nemački košarkaš Dirk Novicki (pre svega za NBA učinak), dok je za najboljeg tenisera proglašen svetski broj 2 Španac Rafael Nadal.
Istina, pre deset godina u ESPN su, valjda da bi se razlikovali od svih drugih „anketara”, odlučili da svoj izbor ne vrše na kraju kalendarske godine već polovinom godine, računajući rezultate od juna prethodne do juna godine za koju se proglašavaju najbolji.
Ali, to ne menja mnogo, jer Đoković je već imao na svom kontu neprekinut niz od 43 pobede, sedam osvojenih turnira i novi trijumf nad Nadalom u finalu Vimbldona. Istina finale je igran 3. jula, a u konkurenciju su ulazili rezultati postignuti do 30. juna.
Birajte domaće...
Naravno, ova odluka ugledne sportske televizije izazvala je dosta gneva u našoj javnosti, a šta će biti krajem godine ili početkom naredne, ako neko ne bude za „Noleta”, ne smemo ni da pomislimo.
Međutim, već sada se može naslutiti da u nekim anketama, čak i onim najstarijim ni tako uspešan teniser nema velikih šansi za osvajanje prvog mesta. Problem je u tome što svaka anketa ili izbor govori bar jednako o onima koji biraju kao i o onima koji se biraju.
Agencija Asošjeted pres (AP) izbor najboljeg sportiste i sportistkinje godine ustanovila je još 1931. godine, u početku samo za američke sportiste, pre svega u tadašnjim profesionalnim sportovima, a docnije izbor je proširen na ceo svet i na tada amaterske olimpijske sportove. Ali ni tada, ni danas sportisti iz ostatka sveta gotovo da nemaju nikakvu šansu u poređenju sa zvezdama tzv „svetskih” serija ili finala u bezbolu, ragbiju (američki fudbal), hokeju ili košarci.
Prvi amater i ujedno prvi stranac na vrhu AP-eove liste bio je Heg ratne 1943. švedski atletičar Gunder Heg i to samo zato što je obarao svetske rekorde u Amerikancima omiljenoj disciplini – trci na milju. Za svetski rekord u istoj disciplini broj 1 u izboru AP bio je 1958. Australijanac Herbert Eliot, a naredne 1959. ovo priznanje pripalo je novom svetskom bokserskom šampionu u teškoj kategoriji Šveđaninu Ingemaru Stenmarku. Da li je tih godina u američkim šampionatima bio lokaut?
Četvrti stranac koji je bio najbolji sportista sveta u izboru urednika AP bio je kanadski hokejaš Vejn Grecki, ali on je priznanje dobio za domaće takmičenje (NHL). Peti i, zasad, poslednji stranac na vrhu liste bio je, opet Kanađanin, atletičar Ben Džonson, koji je postavio svetski rekord na 100 metara. Međutim, kasnije mu je taj rekord oduzet zbog dopinga.
Od tada najbolji sportisti sveta, što se tiče AP su Amerikanci, a prošle godine to je bio Dru Briz, kvoterbek „svetaca” iz Nju Orleansa (NFL).
Izbor najboljih sportista sveta „Sports ilustrejtida” je mnogo mladi i znatno otvoreniji prema strancima. Započet je 1954. i prvi laureat bio je engleski atletičar Rodžer Banister, naravno za svetski rekord na milju! Poslednji od devet stranaca „osvajača” prvog mesta bio je Dominikanac Sami Sosa. Ako niste čuli za njega – 1998. bio je najkorisniji igrač američke bezbol lige… Od tada najbolji su samo Amerikanci, a naravno prošle godine najbolji je bio već pomenuti Dru Briz.
Na sreću postoje i dugi izbori najboljih sportista sveta u kojima učestvuju i neamerikanci i čiji je ukus mnogo bliži našem.
U 2010. Nadal ispred fudbalera
Veliki ugled u Evropi i dobrom delu sveta ima izbor najuspešnijih sportista francuskog sportskog lista „Ekip”. Prošle godine laureat je bio Rafael Nadal, svetski reket broj 1, osvajač tri gren slema (Rolan Garos, Vimbldon US open), koji je nasledio dvostrukog uzastopnog pobednika izbora Jamajčanina Juseina Bolta, najbržeg čoveka sveta (Rodžer Federer je bio najbolji 2005, 2006. i 2007). Iza Nadala, plasirala su se dvojica fudbalera – Andres Inijesta (Španija) i Vesli Snajder (Holandija). Takav način gledanja na sport i nama je mnogo bliži.
Svetsko novinarsko udruženje (AIPS) je za najboljeg sportistu takođe proglasilo Nadala (najbolja sportistkinja bila je Blanka Vlašić), a iza njega plasirali su se fudbaleri Lajonel Mesi i Inijesta
Ni zajednički izbor 24 evropske novinske agencije nije se oglušio o Nadalove uspehe. Španski teniser je dobio 179 glasova i pobedio ispred šampiona Formule 1 nemca Sebastijana Fetela (155 glasova) i Blanke Vlašić (114), budući da postoji jedinstvena muško-ženska lista.
Nadal je u 2010. bio najbolji i u izboru Sportske akademije Laureus, koju čini 46 bivših vrhunskih sportista, a u ženskoj konkurenciji ovo priznanje pripalo je američkoj skijašici Lindzi Von. Iza Nadala plasirali su se američki košarkaš Kobi Brajant, filipinski bokser Mani Pakjao, fudbaleri Inijesta i Mesi...
Ni prošlogodišnji izbor kineske agencije Hsinhua nije bio nelogičan: 1. Nadal. 2. Fetel, 3. Forlan – tenis, Formula 1, fudbal...
A kako će biti na kraju 2011? Može li Đoković svojim učinkom, na koji još nije stavio tačku, da ujedini sve „izbornike”. Videćemo.
Ž. B.
-----------------------------------
Monika je bila stvarno najbolja
Mlađi ljubitelji tenisa i sporta uopšte verovatno ne znaju da je Srbija već dala najboljeg sportistu sveta, čak i u veoma „hermetičnim” izborima.
Asošjeted pres je 1991. proglasio Novosađanku Moniku Seleš za najbolju sportistkinju sveta (pandan u muškoj konkurenciji bio joj je košarkaš Majkl Džordan).
I nekad moćna agencija Junajted pres internešenel, koja je 1995. ugasila svoj izbor najboljih kada se suočila sa bankrotom, cenila je uspehe jugoslovenske teniserke. Za najbolju sportistkinju sveta proglašena je 1991. i 1992. godine. Do 1993. kada ju je tokom meča sa Bugarkom Malejevom nožem u leđa ubo izvesni Ginter Parhe, bolesno opsednut Štefi Graf, osvojila je osam gren slem turnira pod jugoslovenskom zastavom. Tada je imala tek 20 godina!
Posle dužeg oporavka osvojila je i devet gren slem (1996) kao Amerikanka...
objavljeno: 15.09.2011.
