Izvor: Prva.rs, 11.Sep.2016, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepa je, pametna, dobra, ali..
Zlurade opaske služimo uz tobož saosećajni izraz lica, pumpajući svoje samopouzdanje dok unižavamo druge.
Ne vidimo balvan u svom oku, a tražimo trn u tuđem, jedva čekajući da se uhvatimo za nešto loše. Nekad su mete lake, kao u slučaju neudatih žena koje će, ma kako uspešne bile, nailaziti na sažaljenje okoline jer se nisu "ostvarile" kao supruge i majke. Drugi put, kao u slučaju uspešnih poslovnih ljudi koji su istovremeno sjajni partneri, biće nešto teže, pa ćemo morati >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << da "iščačkamo" neku ličnu falinku koja će u zasenak baciti sva njegova postignuća. Eto, šta i Novaku Đokoviću vrede svi Grend slemovi kad nije uspeo da osvoji medalju na Olimpijskim igrama. Kao da jedva čekamo da neko posrne kako bismo sebe utešili.
Omalovažavanju drugih skloni su ljudi sa osećanjem niže vrednosti, primećuje sagovornica "Života plus", OLI psihoterapeut pod supervizijom, Ivana Đorđević. Prema njenim rečima, kada mislimo da smo ispod nekog, imamo poriv da ga spustimo bar na svoj nivo, ako ne i niže, kako bismo se bolje osećali.
- Tako dolazi do malicioznih komentara tipa: "Ma nije ona lepa, samo je "laka", a muškarci se "primaju" na takve žene". Kada smo svesni svojih vrednosti, trudićemo se da se ljudi ispod našeg nivoa ne osećaju loše zbog toga, a od onih iznad nas da naučimo nešto. Kada mislimo da nismo dovoljno dobri u nekoj oblasti, moramo da obezvredimo drugu osobu kako bismo bili iznad nje. Mane na koje ukazujemo nisu uvek realne i objektivne, već naše opravdanje za obezvređivanje te osobe - kaže Đorđevićeva.
Ma kako izgledalo da spuštanjem drugih podižemo sopstveno samopouzdanje, to nije slučaj, opominje naša sagovornica, ističući da smo tome skloni kako nas oni ne bi podsećali koliko smo sami neuspešni, nedovoljno lepi, snalažljivi, poželjni, pametni, srećni.
- Ali, omalovažavanjem druge osobe, ne podižemo sebi samopouzdanje, samo dobijamo osećaj da je ta osoba "još gora nego mi". Podizanje samopouzdanja je moguće samo preko upoznavanja sebe, prihvatanja ideje da ne možemo biti savršeni i da je to potpuno u redu - ističe psiholog.
U korenu je upoređivanje sa drugima koje je nekad svesno, češće nesvesno. To ne mora uvek biti loše jer poređenje može biti motiv da se trudimo da nešto ostvarimo, ali problem nastaje kad ne možemo da priznamo da su drugi bolji, lepši i uspešniji od nas. A to nije lako prihvatiti.
- Nije to suštinski teško, niti nemoguće, samo je potrebno raditi na sebi, postati svestan svojih mana i prednosti i prihvatiti ih. Tako, komšinica koja je vrlo uspešna u firmi i istovremeno super mama, neće biti demonizovana grozna mama koja nema vremena za svoju decu, već ćemo pokušati da naučimo kako to ona organizuje vreme pa stiže da odgovori na poslovne i privatne obaveze - kaže psiholog.
Potreba da u drugima pronađemo nesavršenost i grešku mnogima se čini kao deo srpskog mentaliteta, ali naša sagovornica ističe da je reč o univerzalnoj ljudskoj osobini jer svuda u svetu postoje ljudi sa manjkom samopouzdanja. Čini se da je kod nas izraženije zbog socijalno-ekonomskih razlika.
- U materijalno stabilnim društvima se manje vidi razlika u uspehu jer svi mogu biti uspešni na nekom nivou. U Srbiji je razlika između ekonomskih slojeva ekstremna, gubi se srednja klasa, te je ogroman jaz od nezaposlene osobe u potrazi za poslom do na primer vlasnika popularne televizije. Onda je naravno i frustracija veća, ali to ne znači da je samo naša. Na sreću ili na žalost, delimo je sa ljudima iz svih krajeva sveta - zaključuje naša sagovornica.
Američka ikona Odri Hepbern kojoj su takođe pokušali da nađu manu, primetila je da o osobi možete više reći na osnovu onog što govori o drugima, nego na osnovu toga šta drugi pričaju o njoj. A kada o drugima pričamo loše, to ne govori dobro o nama. Ili, kako kaže poznata izreka, to što ćete ugasiti nečiju sveću neće doprineti da vaša zasija jače.
ŠIROKI GLEŽNJEVI, NIZAK RIS
Traženju mana naročito su doprinele društvene mreže i forumi gde se svako oseća pozvan da iznese svoje mišljenje. Pa tako, na meti su manekenke kojima se zamera da su premršave, plus-sajz devojke su, s druge strane, predebele, a ne valjaju ni one prosečne građe jer imaju celulit, loš odnos između struka i kukova, gležnjevi su im preširoki, a ris nije dovoljno visok.
Uspešne poslovne žene su na stubu srama ako se nisu udale, a devojkama koje su u ranim 20-im dobile potomstvo zamera se što nisu vodile računa o kontracepciji i gradile karijeru ili decu ostavljaju roditeljima na čuvanje. Obrni-okreni, ispostavlja se kao tačna ona da se svetu ne može udovoljiti.
izvor: Novosti
Pogledaj vesti o: Novak Đoković
