Izvor: Studio B, 21.Feb.2012, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošenja iz budžeta po meri MMF
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da razgovori Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom nisu propali niti su doživeli krah.
U polučasovnom izlaganju na sednici odbora Skupštine Srbije za finansije, Cvetković je istakao da su odnosi vlade i MMF dobri, da se stalno razvijaju i da će saradnja biti nastavljena, iako postoje određene neusaglašenosti oko pojedinih stavki u budžetu.
Premijer je precizirao da će saradnja biti nastavljena preko kancelarije >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << MMF u Beogradu, kao i nove misije koja bi trebalo da dođe sredinom godine ili "kada se za to stvore uslovi".
Cvetković je izjavio da je apsolutno netačno da su razgovori sa MMF-om propali jer cilj dolaska predstavnika te institucije u Beograd nije bila revizija aranžmana već da se vidi kako je završena 2011. i kakva su tekuća kretanja u 2012.
Ističući da je stvoren pogrešan utisak da će vlada u ovoj godini trošiti neograničeno, zbog toga što su pregovori navodno propadali, on je dodao da će se ona, u pogledu trošenja sredstava iz budžeta, držati dogovora.
Netačno je da je vlada pri usvajanju budžeta sakrila od MMF i Skupštine Srbije neke podatke, rekao je premijer i istakao da je ona, naprotiv, do zadnjeg trenutka bila u komunikaciji sa MMF-om, koji je bio svestan različitih mišljenja o pojedinim stavkama budžeta.
Cvetković je naveo da su tri glavne tačke neslaganja sa MMF - pitanje dokapitalizacije Komercijalne banke, odnosno izdvajanje 100 miliona evra iz budžeta za tu svrhu, zatim predviđena suma izdatih garancija, kao i pitanje vezano za procenu rizičnosti u 2012. godini i sume predviđene u tu svrhu.
Što se tiče dokapitalizacije Komercijalne banke, Cvetković je podsetio da je ona u svojini države ali i određenih privatnih investitora, među kojima je jedan od najznačajnijih Evropska banaka za obnovu i razvoj (EBRD) i država bi, u slučaju da ne obezbedi sredstva za dokapitalizaciju od 100 miliona evra, izgubila kontrolu nad tom bankom.
Premijer je naveo da je to stavljeno u budžet ali da je MMF bio zabrinut da bi, zbog manjeg privrednog rasta, država morala da se za ta sredstva zaduži, što bi povećalo javni dug Srbije.
Cvetković je ukazao da je za državu značajno da ostane vlasnik Komercijalne banke i dokapitalizacija bi bila bez posledica po tekući budžet jer bi trebalo da bude realizovana tek krajem godine, međutim, prema njegovim rečima, MMF je imao rezerve prema tome.
Kada se radi o garancijama kao jednoj od spornih stavki, premijer je objasnio da one znače da država prihvata da garantuje za određene kredite koji se povlače za javna preduzeća ili neke projekete.
Prema njegovim rečima, u praksi se pokazalo da je stepen iskorišćenosti tih garancija nizak pa je, recimo, u 2011. suma garancija bila oko 70 milijardi dinara, a iskorišćene su 23 milijarde dinara.
On je naveo da su za 2012. predviđene garancije od 44,7 milijardi dinara, a MMF je tražio da one budu 30 milijardi i nije prihvatio stav vlade da sve te garancije neće biti iskorišćene, ali da moraju biti navedene u budžetu jer se ne zna koji će se od planiranih projekata realizovati.
Osvrnuvši se na planirana budžetska sredstva za nepredviđene situacije, Cvetković je istakao da su ona u 2011. bila 200 miliona evra, a da su za ovu godinu planirana na nivou od 300 miliona evra. Od toga bi 150 miliona evra išlo "u recirkulaciju", odnosno vratilo bi se za šest, sedam meseci čime bi se opterećenje svelo na 150 miliona evra.
Sve te stavke koje su problem nemaju nikakav finansijski uticaj na budžet do njegovog rebalansa, ukazao je premijer i istakao da vlada sprovodi fiskalnu politiku koja se drži fiskalnih pravila.
On je podsetio da je MMF smanjio procenu prognoze rasta za Srbiju u ovoj godini na 0,5 odsto zbog čega je ta institucija zabrinuta kako će to uticati na prilive u budžet i kada MMF govori o rebalansu ima u vidu tu činjenicu, a ne tri sporne stavke.
Cvetković je naveo i da se vlada dogovorila sa MMF-om da se kvartalno drži budžetskog deficita - "ako se držite deficita kao apsolutne cifre time se vrši kompenzacija za evenutualne nedostajuće prihode kao posledica smanjenog rasta".
Sednica odbora za finansije, čija su tema efekti odlaganja revizije aranžmana sa MMF-om, zakazana je na zahtev poslanika LDP Bojana Đurića.
Pored premijera, sednici su prisustvovali guverner NBS Dejan Šoškić, državni sekreat Ministarstva finansija Dušan Nikezić, predsednik fiskalnog saveta Pavle Petrović, članovi tog saveta.
Petrović: Problem sa deficitom moguć i pre nove vlade
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je moguće da se problem sa finansiranjem budžetskog deficita pojavi i pre nego što se formira nova vlada.
Petrović je na skupštinskom Odboru za finansije podsetio da je Fiskalni savet, analizirajući prihode u budžetu, još u decembru prošle godine došao do zaključka da će se, zbog smanjenja privrednog rasta, pojaviti "jaz" od 35 milijardi dinara u 2012. godini, što predstavlja jedan odsto BDP-a.
"Za prvu polovinu godine nedostajaće, verovatno, polovina tog iznosa", precizirao je Petrović i istakao da, zato, već sada treba razmisljati kako smanjiti javnu potrošnju i nepotrebne troškove.
Predsednik Fiskalnog saveta kazao je i da ‚‚čak ako budemo ispoštovali da nivo deficita ne premaši 152 milijarde dinara, javni dug će najverovatnije dostići 51 odsto BDP do kraja 2012‚‚.
Tu se, kako je istakao, ne bi zaustavio, već bi nastavio da raste, pa bi do 2015. godine dostigao 60 odsto BDP-a, jer bi mu se između ostalog dodale i obaveze po osnovu restitucije, što je negde oko 4,5 odsto BDP-a, a što je neprihvatljivo sa stanovišta očuvanja fiskalne stabilnosti zemlje.
Petrović je istakao i da se, prilikom usvajanja rebalansa budžeta, ‚‚što će realno morati da uradi nova vlada‚‚ , mora razmišljati i o tome da u njega bude 'ugrađena' reforma javnog sektora koje će se srednjeročno odraziti na smanjenje deficita.
On je ukazao da rebalans ne treba da reši probleme u 2012. godini već da omogući srednjeročno prilagođavanje javnog sektora.
Petrović je kazao da je u sklopu reformi potrebna i poreska reforma koja bi podrazumevala i značajno poresko zahvatanje sive ekonomije kao i sistema javnih nabavki gde bi mogla da se uštede značajna sredstva.
On je istakao da ga je ohrabrilo današnje izlaganje premijera Mirka Cvetkovića na sednici Odbora da će se vlada držati ranijeg dogovora sa MMF-om i da neće biti realizovane sve garancije javnim preduzecima a što je predvidela ta međunarodna finansijska insitutucija.
Pogledaj vesti o: Nova godina
