Izvor: B92, 12.Jan.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti li Zemlji izumiranje vrsta?
Nova amerčka studija, posvećena istorijskom razvojiu ekosistema na Zemlji, pokazuje koje vrste bi u budućnosti mogle da izumru, ali i načine kako bi mogli da očuvamo biološku raznovrsnost na Zemlji.
Tokom stotina miliona godina razvoja Zemlje, neke su vrste izumirale u redovnim intervalima, dok bi se nove pojavile. Postojalo je pet perioda masovnih izumiranja, doba kad je dramatično nestao čitav niz vrsta živog sveta. Nama najbliži takav period dogodio se pre 65 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godina, kad su izumrli dinosaurusi, preneo je Glas Amerike.
Paleogeolog Alisia Stigal, sa Univerziteta Ohajo, proučava fosilna nalazišta iz perioda devona, pre 360 miliona godina. U to doba, biosistemi mora potpuno su propali, a koralni grebeni su nestali iz svetskih okeana. Nivo mora je porastao pa se smanjio. Kontinenti su se približili. Sve je to stvorilo uslove za širenje invazivnih vrsta koje su prigrabile resurse i prilagodile se novim uslovima života, istiskujući i gušeći postojeće vrste.
To je priča koja je, kaže Stigal, dokumentovana fosilnim nalazištima: promenili su se organizmi koji su dominantni u stenama. ,,Glavne skupine organizama - glavne vrste korala, glavne vrste mekušaca - koje vidimo ispod sloja pre velike krize raznolikosti, tj.bio promena, od onih koji su postojali nakon te krize. Dakle, došlo je do ogromne promene u strukturi ekosistema".
Masovno izumiranje u doba kasnog devona bilo je drugačije od bilo kojeg drugog perioda izumiranja u istoriji zemlje. Fosilna ostaci koji su pronađeni pokazuju da je nastanak novih vrsta potpuno stao. Stigal to naziva - krizom bioraznolikosti: ,,U osnovi to znači da su nove skupine, koje su pokušavale da postanu nove vrste umesto da su povećavale svoju populaciju i opstajale, izgubile u nadmetanju za resurse i jednostavno izumrle. Dakle, nove vrste nisu nastajale".
Stigal vidi paralelu sa današnjim svetom u kome ljudske aktivnosti - poljoprivreda, industrija, rast populacije i urbanizacija - aktiviraju invazivne vrste, ubrzavaju gubitak staništa postojećim vrstama i guraju mnoge vrste ka izumiranju. Ona kaže da je danas mnogo teže videti evoluciju nove vrste ili prilagođavanje i specijalizaciju neke postojeće, jer proces nastanka vrste traje između 10 i 50 hiljada godina, dok je za uništenje vrste dovoljna i jedna dekada.
Naučnica kaže da kao što su invazivne vrste pokrenule masovno izumiranje pre 360 miliona godina, iste sile deluju i danas: ,,Ono što vidimo iz tih fosilnih zapisa je da stvari koje su limitirane ili specijalizovane u svojoj ekologiji imaju daleko veći rizik od izumiranja i daleko manje šanse za uspešan razvoj u vrstu. Dakle, možda treba da fokusiramo resurse na vrste koje su šire adaptirane i još uvek se nalaze u svojim prirodnim staništima".
Stigal kaže da je šesto doba masovnog izumiranja ovo naše vlastito, koje je počelo pre oko milion godina kad su izumrle velike životinje poput mamuta i sabljozubog tigra. Ona kaže da je stopa izumiranja vrsta danas brža i veća nego što je viđena bilo gde ranije iz fosilnih nalazišta: ,,Pred nama je čitava serija potencijalnih posledica koje vrlo nalikuju najgorem masovnom izumiranju koje se ikad dogodilo, onom od pre 250 miliona godina kad je izumrlo 96 posto svih živih vrsta na zemlji".
Stigal kaže da njena studija naglašava dugoročne posledice razvoja invazivnih vrsta. Što više znamo o tom procesu, kaže ona, to ćemo bolje razumeti kako na najbolji način sačuvati bioraznovrsnost.
Studija je objavljena u časopisu ,,Plos one'' , dostupnom besplatno na Internetu.
Pogledaj vesti o: Nova godina
