Izvor: B92, 10.Jan.2011, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznovanje privredu košta milione
Beograd -- Posle novogodišnjih i božićnih praznika danas je za mnoge bio prvi radni dan u ovoj godini. Zbog spajanja praznika najviše je na gubitku privreda.
Prema podacima Unije poslodavaca, izvozno orijentisane kompanije u proseku, svakog januara izgube nekoliko miliona evra zbog kolektivnog odmora administracije.
Od zvanično tri neradna dana na početku godine, mnogi su iskoristili 10. Ona tri dana, između Nove godine i Božića, spojena su sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neradnim tako da su mnogi zaposleni dobili svoj zimski raspust.
Biljana Stepanović iz Biznis info grupe kaže da joj "nije jasno da u ovolikoj krizi kada treba svi da radimo najviše što možemo praznujemo kao da je blagostanje. Moje preduzeće je planiralo da radi između Nove godine i Božića, ali smo dosli na posao i utvrdili da nemamo s kim da radimo jer se niko ne javlja na telefone”.
Zakon u Srbiji propisuje osam neradnih dana godišnje, što nas stavlja na dno evropske lestvice po broju praznika. Ipak nezvanično, spajanjem praznika stigne se i do broja od 20 slobodnih dana. U pojedinim javnim preduzećima taj broj je znatno veći pa zaposleni, uz godišnji odmor, može da bude slobodan čak 38 radnih dana.
"Bojim se da će ovako isto da se desi oko Uskrsa i 1. maja i da ce opet da se spoje dani za praznike”, kaže ona.
Privatne kompanije ipak nisu spajale praznike, ali su mnogi dozvolili zaposlenima da iskoriste godišnji odmor u ovom periodu.
Aleksandra Dimić iz kompanije Fudlend kaže da "na korporativnom nivou nismo imali kolektivan odmor ali kao preduzeće za proizvodnju i distribuciju hrane mi se oslanjamo na radno vreme trgovinskih lanaca. Sve što se tiče administracije trudili smo se da završimo pre praznika kako ne bismo imali dodatnih problema”.
Najveći problem privrednicima napravio je kolektivni odmor koji je uzela državna i lokalna administracija. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, dve trećine opština nije radilo u prethodnih 10 dana, dok su one koje su radile, imale skraćeno radno vreme. Zbog toga su mnogi privrednici bili prinuđeni da administrativne poslove završavaju pre Nove godine ili da sačekaju kraj praznika.
Državne institucije i uprave za vreme praznika uvela su dežurtstva, ali dozvole i potvrde nisu mogle da budu izdavane. To je stvorilo brojne probleme izvozno orijentisanim kompanijama koje su, prema podacima Unije poslodavaca, zbog kašnjenja imale višemilionski gubitak
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava da su problemi nastali "pri izdavanju različitih dozvola potrebnih kao deo dokumentacije, pre svega tenderske dokumentacije, dokumentacije koju dobijate od poreskih uprava, različite vrste potvrda i različite druge vrste papira koje su vam potrebni”,
