Izvor: Politika, 04.Maj.2014, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova generacija srpskih vojnih diplomata

Vojnoobaveštajna agencija ove godine raspisala konkurs za izbor izaslanika odbrane i njihovih pomoćnika

Činjenica da sam bio prvi novinar, bar u poslednjih desetak godina, kome je zvanično dopušteno da napravi reporterski zapis iz Centra za usavršavanje kadrova obaveštajne službe (CUKOS) Vojnoobaveštajne agencije (VOA), samo mi je otežala posao.

Većina onoga što sam tamo video i čuo – a verujem da su glavne tajne srpske vojne obaveštajne službe brižljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skrivene od nepoželjnih očiju i ušiju – nije za štampu. Ipak, moji domaćini pristali su da skinu deo vela misterije sa rada obaveštajne službe, koja postoji već skoro vek i po.

Prilikom dolaska u CUKOS, koji spolja izgleda kao zgrada nekog fakulteta, dočekuje me pukovnik VOA, šef tog centra. Više mi liči na nekog poznatog glumca nego na čoveka čiji je osnovni zadatak da obučava elitne obaveštajne kadrove Ministarstva odbrane. Širok i topao osmeh i hladne, prodorne, pukovnikove oči odmah su me podsetile da sam došao da napravim novinarsku priču o vojnim diplomatama, odnosno izaslanicima odbrane, a ne o srpskom Džejmsu Bondu.

– Kada je reč o izaslanicima odbrane, mi njih ne pripremamo za tajne operacije. Njihov rad u misiji se odvija u skladu sa Bečkom konvencijom. Priprema usavršavanja izaslanika odbrane traje 10 meseci i kandidati ovde prolaze obuku iz nekoliko oblasti – objašnjava pukovnik.

Podsetimo, VOA je raspisala konkurs za izbor izaslanika odbrane i njihovih pomoćnika za popunu formacijskih mesta u 2015. godini. U okviru redovne smene, traže se oficiri za rad u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije u Egiptu, Belgiji, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Izraelu, Mađarskoj, Makedoniji, Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Turskoj i SAD. Da mreža srpske vojne diplomatije jača, vidi se i iz toga što će već ove godine biti otvorena četiri nova izaslanstva odbrane, na tri kontinenta.

Izraz vojni ataše (military attache) pretežno je korišćen u prošlosti i označavao je osobu sa posebnim statusom u diplomatskoj misiji. Naša država se opredelila za naziv „izaslanik odbrane” (defence attache) jer, osim vojnog, sadrži i civilni pristup pitanjima odbrane.

Vojni izaslanici savetuju ambasadore u pitanjima odbrane i imaju čitav niz zadataka iz oblasti međunarodnih odnosa, politike odbrane, međunarodne vojne saradnje, ekonomije, nauke, obrazovanja i organizacije. Koliki značaj i ugled uživaju izaslanici odbrane, vidi se i iz toga što, poput ambasadora koji od zemlje prijema traže agreman, oni takođe moraju da dobiju saglasnost – konsantman.

Osim opšteg uslova da su kandidati profesionalna vojna lica, moraju da ispunjavaju i posebne uslove, među kojima da su on i članovi njegove uže porodice državljani Srbije i da nemaju dvojno državljanstvo, da su on i članovi njegove uže porodice zdravstveno sposobni, da je aktivan vozač, da obavezno sa sobom vodi supružnika.

Izaslanik mora da ispunjava bezbednosne kriterijume i druge uslove, između ostalog – da ima poslednje dve službene ocene „odličan” i, naravno, da poznaje jedan od svetskih jezika i jezik zemlje prijema.

– Ali, prvi i osnovni uslov jeste da naši izaslanici i njihovi supružnici dostojanstveno predstavljaju Vojsku Srbije (VS) i državu. Prvi, a često i presudni utisak o našoj zemlji, mnogi strani zvaničnici stiču kroz kontakte sa izaslanikom i njegovom porodicom. Sliku kakvu tom prilikom steknu o nama često nose do kraja života. Takođe, naši izaslanici odbrane su, pored ambasadora, lica sa diplomatskim statusom i preuzimaju na sebe i klasične diplomatske poslove – ističe šef CUKOS-a.

Obično, odlazak izaslanika odbrane, ili njegovog pomoćnika, u inostranstvo jeste prvi službeni zadatak koji jedan visoki oficir VS izvršava zajedno sa članovima porodice, jer su i oni nosioci diplomatskog statusa.

Zbog toga je predviđena i priprema članova porodice, uključujući i proučavanje jezika, literature i kulture zemlje domaćina. Na kraju, supružnici moraju da znaju jezik, ali i da polože zdravstvene i psihotestove. Posle svega, odluku o slanju u inostranstvo donosi ministar.

– Oni, ipak, nisu karijerne diplomate, već pre svega vojnici, koji u potpuno novom okruženju treba da ispune drugačije obaveze od vojničkih i zadovolje šira očekivanja. Naši izaslanici odbrane rade pod velikim pritiskom, oni nemaju radno vreme, niti slobodne dane, tokom tri, odnosno četiri i po godine mandata, koliko maksimalno mogu da ostanu – priča naš sagovornik, dok nas vodi kroz „učionice” u centru.

Na stolovima velike mape kao u Generalštabu, na zidovima monitori na kojima se prate inostrani kanali na lokalnim jezicima, interaktivna satelitska mapa sveta na video-bimu osetljivom na dodir, informatičke učionice...

Tu su i posebni kabineti za različite simulacije realnih situacija sa kojima se oficiri susreću u svom radu. Sve mora biti naučeno do detalja, ništa se ne prepušta slučaju, u CUKOS-u se radi isključivo sa elitom oficirskog kora.

– Znate li šta je najvažnije za kandidata? Njegovo poštenje – ističe naš sagovornik i dodaje da deo kandidata u jednom trenutku i odustane, procenjujući da ovaj posao nije za njih:

– Naravno, ni završetak obuke ne znači da će oficir koga obučavamo postati izaslanik odbrane. Osim znanja, zahteva se komunikativnost, socijalna inteligencija i empatija, ali i dovoljno samopouzdanja – zaključuje načelnik.

Četiri nova izaslanstva

Odlukom vlade o broju i rasporedu izaslanstava odbrane u inostranstvu, ona se mogu formirati u 53 države sveta, od čega na rezidencijalnoj osnovi 39 i na nerezidencijalnoj 14. Trenutno Vojnoobaveštajna agencija ima u funkciji 21 izaslanstvo odbrane, u kojima radi 25 oficira.

U skladu sa odlukom ministra odbrane, u 2014. godini planirano je obrazovanje novih izaslanstava odbrane u Angoli, Brazilu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Poljskoj.

Postojeća mreža obuhvata osam susednih država i država regiona (BiH, Bugarska, Grčka, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Turska i Hrvatska), sedam evropskih država (Austrija, Belgija, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska i Španija), kao i tri stalne članice SB UN (Kina, Ruska Federacija i SAD), dve države u Africi (Alžir i Egipat) i jednu na Bliskom istoku (Izrael).

Na principu nerezidencijalne akreditacije pokriveno je još pet država (Slovačka i Slovenija iz Austrije, Kanada iz SAD, Norveška iz Velike Britanije i Kazahstan iz Ruske Federacije). Pored navedenog, uskoro se očekuje i akreditacija na nerezidencijalnoj osnovi izaslanika odbrane RS u Turskoj za Azerbejdžan.

Bojan Bilbija

objavljeno: 04/05/2014
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...