Izvor: B92, 21.Okt.2011, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na terapije čekaju godinama
Beograd -- Pacijenti u Srbiji čekaju godinama na nove terapije, dok ih dobijemo medikamenti zastare.
U EU pišu recepte za 101 do 403 dana od registracije leka, kod nas za više od 1.000
Sa uvođenjem novih terapija, u nekim granama medicine, u Srbiji se, u odnosu na zemlje EU, kasni punih pet godina!
Od 28 inovativnih lekova koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su kod nas tek sada uvršteni na tzv. pozitivnu listu, prema podacima Fonda proizvođača inovativnih lekova (INOVIA), čak 23 su u EU registrovana pre 2006. godine. I dok, na Starom kontinentu novi lekovi, u proseku, počinju da se izdaju u trošku osiguranja za 101 dan (u Irskoj) do 403 dana (u Belgiji), posle registracije, pacijenti u Srbiji do njih na recept stižu tek za više od 1.000 dana!
Bojan Trkulja, direktor INOVIA, kaže za ”Novosti” da se od ukupno 146 inovativnih lekova koji su registrovani u EU između 2006. i 2010. godine, u Srbiji o trošku osiguranja sada izdaje svega šest.
Ima i primera koji pokazuju da Srbija, ipak, nije najgora: profesor Čikarić je još 1974. godine u radiološku onkologiju uveo brahiterapijski sistem (približavanje izvora zračenja samom tumoru). A, gotovo četiri decenije kasnije pola sveta još nije usvojilo ovu metodologiju. Suprotan je, iako ne toliko drastičan, primer sa uvođenjem vakcine protiv humanih papiloma virusa koji se smatraju odgovornim za pojavu karcinoma grlića materice: ova vakcina otkrivena je i proizvedena 2008. godine, a u Srbiji još nije uvedena u rutinsku praksu o trošku osiguranja.
"Pre poslednjeg proširenja pozitivne liste, u julu ove godine, u Srbiji gotovo pune četiri godine nijedan inovativni lek nije uvršten među one koji se izdaju o trošku osiguranja. U određenim oblastima medicine četiri godine su jako dug period, koji, u mnogim slučajevima, može da čini razliku između života i smrti. Samo tokom te četiri godine, 17 farmaceutskih kompanija, članica naše asocijacije, podnelo je više od 150 zahteva za stavljanje lekova na pozitivnu listu", objašnjava Trkulja
Od ukupno 617 molekula na tzv. pozitivnoj listi inovativnih je svega 59 ili - 10 odsto. Za njih je, prema informacijama iz RFZO, od ukupno 23,5 milijardi dinara odvojenih za nabavku lekova, opredeljeno 2,67 milijardi.
Lekari u Srbiji priznaju da se sa uvođenjem novih terapija u Srbiji često kasni, ali to je, kažu, sudbina siromašnog zdravstvenog sistema kakav je naš, sa svega 270 evra godišnje po stanovniku za lečenje.
Ako nema para, nema ni novih lekova na recept. Stručne komisije za lekove mogu da predlože uvođenje novih terapija, ali odluku donosi Republički fond zdravstva, koji je sa budžetom nekoliko puta manjim nego što imaju zemlje u okruženju, u nezavidnoj situaciji", kaže za ”Novosti” profesor dr Vladimir Kovčin, direktor KBC ”Bežanijska kosa”.
Novi lekovi su, u principu, višestruko skuplji od prethodnih, ali nije sigurno da je za toliko bolji i njihov efekat. To znači da, recimo, pet puta skuplji novi lek ne leči i pet puta bolje od starog.
"Razlika u ceni između nove i klasične terapije je enormno velika. U oblasti onkologije, gde su i ulaganja farmaceutske industrije u nove lekove najveća, mora se biti veoma oprezan sa uvođenjem novina. Jer, danas se tvrdi jedno, i eksperimentima dokazuje da je neki skupi lek dobar, a posle nekoliko godina se ispostavi da nije tako. I mi lekari počinjemo da sumnjamo da nam se nameću nove metodologije da bi i proizvođač, i trogovac, a ponekad i sam kupac nove terapije dobro zaradio", kaže za ”Novosti” profesor dr Slobodan Čikarić, onkolog-radiolog, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.
Pogledaj vesti o: Nova godina
