Izvor: Politika, 18.Jun.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkanska žurka uz „Hipermenziju”

Iz sata u sat na nekoj od četiri scene Štac teatra posetioci mogu da uživaju u različitim scenskim poetikama evropskih zemalja

Od našeg specijalnog izveštača

Vizbaden – „Za Beograd, za Beograd” pevala je jedna temperamenta Nemica posle odgledane predstave „Hipermnezija” na ovogodišnjem 11. bijenalnom festivalu nove evropske drame u Vizbadenu. Pomenuta predstava Bitef teatra i Hartefakt fonda, čiju dramatizaciju su uradili Nataša Govedarica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Filip Vujošević, a režiju Selma Spahić, imala je proteklih dana dva zapažena nastupa u Vizbadenu. O tome najbolje govori podatak da je tekst dela „Hipermnezija” objavljen u nemačkom pozorišnom časopisu „Teatar hojte”, ali i poziv da na jesen gostuje u Holandiji.

Autentična, direktna, ispovedna, iskrena, na momente i potresna predstava „Hipermnezija” rađena u žanru dokumentarnog teatra koji u poslednje vreme dobija na značaju izazvala je veliko interesovanje tamošnje publike. Osmoro mladih glumaca rođenih u istoj državi između 1976. i 1986. godine koji danas žive u različitim, progovorilo je bez zazora o detinjstvu, porodičnim odnosima, političkim turbulencijama koje su promenile njihove živote. Pored Nemaca koji su došli da osete pozorišnu energiju koju su doneli glumci sa balkanskog podneblja, u publici su sedeli i mnogobrojni Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Albanci koji godinama žive u Nemačkoj. U Vizbaden su stigli iz okolnih gradova Frankfurta i Majnca sa željom da sa scene čuju svoj jezik, ali i da se druže sa autorskom ekipom predstave „Hipermnezija”.

Posle druge festivalske večeri i ujedno drugog nastupa umetničkog tima Bitef teatra i Hartefakt fonda u kasnim noćnim satima održan je okrugli sto posvećen igri naših umetnika. I dok su se nemački novinari i kritičari interesovali za motive i način nastanka predstave vidno saosećajući sa potresnom pričom koju su ispričali glumci iz Sarajeva, Beograda i Prištine: Ermin Bravo, Damir Kustura, Sanin Milavić, Maja Izetbegović, Jelena Ćuruvija Đurica, Tamara Krcunović, Milica Stefanović i Alban Ukaj, gledaoci našeg govornog područja svojim prisustvom želeli su, stekli smo utisak, da daju podršku našem umetničkom timu jer su i sami, na svoj način, doživeli sličnu sudbinu.

Na balkanskoj žurci upriličenoj iste festivalske  večeri  ispred impozantnog zdanja Štac teatra, a pored Šilerovog spomenika mnogobrojni gledaoci do duboko u noć razmenjivali su utiske, pričali o svom životu u bivšoj Jugoslaviji, kasnije u Nemačkoj koju su zbog poznatih traumatičnih događaja iz bliske prošlosti sticajem okolnosti izabrali za svoje novo mesto življenja. I sve njih, bilo da je reč o Srbima, Hrvatima, Bošnjacima bilo Albancima muči isti problem: nostalgija.

Inače, 11. festival nove evropske drame u Vizbadenu koji traje do 24. juna prava je kulturna atrakcija. Mirnim, aristokratskim Vizbadenom tako od ranih jutarnjih sati do duboko u noć sa pozamašnim putničkim torbama krstare umetnici iz čak 30 zemalja: Italije, Španije, Mađarske, Norveške, Poljske, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Francuske, Velike Britanije, Turske i mnogih drugih. Vizbadensku tišinu, ipak, bili smo svedoci, na trenutke je remetilo glasno navijanje Nemaca koji su posredstvom televizijskih ekrana pratili fudbalske utakmice svoje reprezentacije na evropskom prvenstvu.

Iz sata u sat na nekoj od četiri scene Štac teatra posetioci mogu da uživaju u različitim scenskim poetikama evropskih zemalja. Poslovni Nemci i pored zahtevne organizacije, koja ponekad zna i da zataji, ipak, za sve imaju rešenje. Tako su pored pomenute pozorišne zgrade specijalno za festivalske potrebe podigli veliki šator u kojem se dešavaju svi prateći programi. Uz kriglu nemačkog piva, sa perecama u rukama, koje su, čini se, pravo gastronomsko obeležje festivala ali i grada, sa katalozima svojih predstava i dobrom voljom za razgovor internacionalni umetnici razmenjivali su svoja iskustva. S obzirom na to da je Vizbaden jedna od najstarijih banja u Evropi naši umetnici u slobodnom vremenu uživali su njenim blagodetima, ali i u slatkim zalogajima poslastičarnice-vinarije „Maldaner” smeštene u srcu Vizbadena.

I za kraj, moramo da pohvalimo besprekorno funkcionisanje tehničke ekipe predstave „Hipermnezija”, ali i neumornu i odgovornu Anu Ćurčin, organizatora, na čijem profesionalizmu bi pozavideli mnogi.

B. G. Trebješanin

objavljeno: 19.06.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina,   Fudbal

Nastavak na Politika...