Izvor: Politika, 16.Avg.2012, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njujork protiv sedam svetskih banaka

Državni tužilac Erik Šnajderman prozvao Džej Pi Morgan, Čejs, UBS, Barklejz, Rojal bank of Skotland, HSBC, i Dojče banku zbog sumnje u dugogodišnje nameštanje kamatnih stopa

Država Njujork otvorila je ove sedmice jedinstvenu istragu o mogućim katalizatorima tekuće globalne finansijske krize, inicirane krahom američkog hipotekarnog tržišta avgusta 2007. godine na Volstritu. Mimo uobičajene prakse, državni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poverenik za finansijske poslove Bendžamin Lovski optužio je u ponedeljak američku filijalu britanske banke Standard Čarter „da je u periodu 2001–2011. godine „prebacivala milionske sume za račun klijenata u Iranu”. Lovski je javno otvorio ovaj slučaj, bez prethodnog obaveštavanja federalnih vlasti SAD, ali i bez inače uobičajenog upozorenja banci čije je poslovanje pod istragom.

Napetost između finansijskih centara na severnim obalama Atlantika od tog trenutka samo raste. Optužba iz Njujorka istog dana oborila je vrednost akcija Standard Čarter banke čitavih 26 odsto. U utorak, čuvena britanska banka brže-bolje platila je kasi države Njujork kaznu od 340 miliona američkih dolara samo da se „slučaj Iran” zatvori.

U sredu, državni  tužilac Njujorka Erik Šnajderman poslao je sudski poziv predstavnicima sedam vodećih svetskih banaka da obelodane svu dokumentaciju o kreiranju ključne globalne kamatne stope („libor”) u periodu 2005–2009. godine.

U žiži interesovanja istrage u Njujorku su svi imejlovi i prepiske koji su u tom petogodišnjem periodu među sobom razmenjivali najviši zvaničnici američkih banaka Džej Pi Morgan i Čejs, švajcarske UBS, britanskih banaka Barklejz, Rojal bank of Skotland i HSBC i nemačke Dojče banke.

Da li su vodeći menadžeri sedam među najjačim svetskim bankama redovno štimovali kamate po kojima su između sebe, ali i drugima, pozajmljivali novac u predigri i vrhuncu najteže globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata? Odgovor na tu dilemu životno interesuje američko javno mnjenje.

Najmanje 900.000 još nenaplaćenih američkih kredita na hipotekarnom tržištu, 70 odsto američkog terminskog tržišta, većina poslovanja složenim „svopovima”... indeksirani su liborom. Kamate na studentske kredite, zaduživanja po platnim karticama, pozajmice male privrede, plasmani investicionih fondova, kupovina kratkoročnih obveznica... tržište teško 340 biliona američkih dolara širom sveta godinama je direktno zavisilo od privatnog dogovora najjačih banaka – za koje se do slučaja „Barkliz” – verovalo da pošteno dogovaraju po kojoj ceni pozajmljuju drugima sredstva.

Nakon što je Barkliz letos priznao da je štimovao svoje procene koliko vredi novac kojim ta banka svakodnevno ulazi na globalno kreditno tržište, širom sveta počela je da raste sumnja u pravilo libora, ustanovljeno inače osamdesetih godina prošlog veka. Više od 20 banaka i brokerskih agencija već je pod istragom od Volstrita do Tokija.

„Država i nacija platile su preveliku cenu za traljavi nadzor bankarskih marifetluka: to više ne sme da se ponovi”, poručio je u utorak Endru Komo, guverner države Njujork.

Smeli potezi poverenika Bendžamina Lovskog i tužioca Erika Šnajdermana imaju solidnu podlogu u zakonodavstvu države Njujork. Naime, tamo je 1921. godine usvojen tzv. Martinov zakon po kome državni tužilac može da pokrene istragu protiv bilo koga ko posluje u Njujorku (tamo je inače smeštena berza na Volstritu) i otvori slučaj, a da prethodno ne pokaže da je optuženi nameravao da počini prevaru.

„Način poslovanja na Volstritu mora da se promeni. Državni nadzor i bankari često se među sobom ponašaju kao da su na ljubavničkoj večeri pod svećama”, opisao je nedavno Bendžamin Lovski.

Predstavnici sedam banaka pozvanih na ročište u Njujorku, juče nisu komentarisali poziv tužioca Šnajdermana. Dojče banka je u Nemačkoj izuzeta od istrage, pošto je u zamenu pristala da sarađuje sa tužiocima, piše dnevnik „Handelsblat”.

Koliko će dve američke, tri britanske, švajcarski UBS i Dojče banka – svi koji decenijama posluju na Volstritu – sarađivati sa ovom istragom, za sada je neizvesno. U međuvremenu, državni tužioci Floride i Masačusetsa najavljuju moguću istragu o eventualnim posledicama nameštanjima libora na njihovoj teritoriji.

Sudski slučaj u Njujorku, ako bude otvoren, mogao bi ozbiljno da poljulja poverenje sveta u principe poslovanja zapadnog finansijskog sistema.

Tanja Vujić

objavljeno: 17.08.2012.

Nastavak na Politika...