Izvor: Politika, 31.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenačko partnerstvo za Cerjanku i Carsku palatu
Uređenje Cerjanske pećine i dalje istraživanje Carske palate dva su projekta s kojima će gradska uprava Niša konkurisati za sredstva iz fondova EU
Niš – Uređenje Cerjanske pećine i dalje istraživanje Carske palate na Gradskom polju u blizini Niške tvrđave dva su projekta s kojima će gradska uprava konkurisati za sredstva iz fondova EU, a u tome će imati podršku partnera iz Slovenije, čija je privredna delegacija ovih dana posetila Niš. Inače, partnerstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa nekom od članica Unije je i preduslov da bi se konkurisalo kod pomenutih fondova.
Slovenci, predvođeni savetnikom za ekonomske odnose Jankom Pevecom, bili su iznenađeni turističkim potencijalom grada, a Cerjanska pećina u blizini Niša i Palata sa oktogonom (Carska palata) ostavile su na njih posebno upečatljiv utisak. Turističke organizacije Slovenije i Niša, kao i slovenački Zavod za zaštitu spomenika kulture i istoimeni niški zavod, nastaviće rad na pripremi projekata. Niš će, osim toga, u oblasti turizma imati šta da nauči i preuzme od kolega iz Slovenije, saopšteno je posle višednevnog boravka slovenačke delegacije.
Cerjanska pećina spada u najlepše pećine Srbije, do sada je istraženo više od 6.000 metara, ali je još nedostupna turistima. Ulazak u pećinu je nepristupačan i mora da se pređe puzeći, a zatim se ukazuje sva raskoš pećinskog nakita, posebno helaktita, takozvane pećinske ruže, jedinstvene na prostorima Srbije. Nalazi se na 14 kilometara od Niša, u blizini sela Cerja, a meštani je još zovu i Provalija, po reci koja ponire u nju. Cerjansku pećinu obilazili su speleolozi u više navrata, ali do njenog kraja nije se još uvek doprlo.
Poređenja radi, Slovenci godišnje od posete Postojnskoj jami inkasiraju oko 15 miliona evra, saopšteno je u razgovorima dve delegacije.
Palata sa oktogonom otkrivena je 1988. godine i nalazi se van tvrđavskih zidina na Gradskom polju. Na jednoj od pronađenih niša otkriveni su tragovi fresaka, a objekat je imao sistem podnog i zidnog grejanja. Procenjuje se da objekat potiče iz četvrtog veka i da je centralna prostorija služila za audijenciju. Stručnjaci smatraju da je palata pripadala nekoj visokoj javnoj ličnosti, a neki tvrde da je sasvim moguće da je tu upravo bila rezidencija i samog Konstantina Velikog.
D. Janković
[objavljeno: 01/04/2009]
.jpg)
