Izvor: Glas javnosti, 03.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roman kao serija zanimljivih slika
Od trenutka kada mu je saopštena vest da je njegov roman „Tesla, portret među maskama“ dobio Ninovu nagradu, najprestižnije i najveće književno priznanje na ovim prostorima, Vladimir Pištalo u jednom danu živi bezmalo tri. Počev od dolaska iz Amerike, gde živi i radi kao profesor univerziteta, usledila je svečanost dodele nagrade, zatim brojne promocije po gradovima Srbije. Ređali su se susreti sa čitaocima u Novom Sadu, Nišu, Vršcu, Somboru...
Kako ste primili vest o >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ninovoj nagradi?
- Ninova nagrada skreće pažnju na knjigu, ona je, ono što sam ja rekao u pozdravnom govoru, nešto što obezbeđuje dostojanstven ram i osvetljeni podijum za književno delo, tako da je to dobro za knjigu i za percepciju knjige. Nadam se da će ljudi posle ove nagrade više čitati moje knjige, a onda će te knjige po sopstvenoj zanimljivosti dobiti priliku da zavedu čitaoce da ih zavole ili da ne zavedu.
Šta za vas predstavlja ovo priznanje?
Ninova nagrada daje čoveku mogućnost da kaže nešto. Naprosto, tu si u prilici da te sluša mnogo ljudi, a ti se pokloni i počni. Sad tu ljudi imaju nešto da kažu, ne mislim samo na intervjue, već i na razgovore, susrete sa čitaocima, a mislim tu i na delo. Ninova nagrada ima tu strašnu moć da potvrđuje pisca koji ima potencijal. Ili - nemaju. Razgovarao sam poslednjih dana sa mnogo ljudi. Jedan od njih mi je rekao da postoje ljudi koji čitaju jednu knjigu godišnje, a ta knjiga je ona koja je ovenčana Ninovom nagradom. To nije čovek koji se bavi književnošću. To je, zapravo, šansa za knjigu, da je jedan običan čovek pročita, a onda uvrsti u svoju biblioteku i preporuči dalje. Neka se maši te knjige i iz nesporazuma, ali onog trenutka kada je knjiga dobila tu šansu i ako ona može da veže čitaoca svojom poezijom, svojom magijom, onda je to jako dobro.
Kako je Nikola Tesla postao vaša književna inspiracija?
- Tu nije postojao neki veliki plan. Jedni su oni koji imaju veliki plan svog stvaranja. Tu bih spomenuo Vaska Popu, koji je jednom mom prijatelju jedne decembarske večeri rekao spisak pesama koje planira da napiše sledeće godine. Ovaj se našao u čudu, međutim, Vasko Popa je zaista do kraja naredne godine napisao tačno te pesme koje je i najavio, i to doslovce. Popa je imao tu jednu veliku šemu stvaranja koju je poštovao. Meni je to nezamislivo. Ja krećem od malih stvari, od detalja koji se kasnije razviju u ono što treba.
Kada otkrivate Teslu?
Bio sam u srednjoj školi kada sam prvi put čuo da bi trebalo da se piše o Tesli. Nisam to sebi ni bog zna kako objasnio, jer čovek ne mora sebi da objašnjava stvari onako kako bi ih objašnjavao drugima, javnosti. Mislim da se priča razvijala od te inicijalne ideje, nadasve iz prizora iz knjiga. Onda bi se slika pretvarala u priču sa vremenom. To ide u dva pravca. Moja inspiracija Teslom bila je u prvo vreme jedna serija zanimljivih slika. Jedna od njih je kada se Tesla u svojim već poznim godinama po nekoj strašnoj klizavici okliznuo i pao. Rekao je da je tada odjednom u njemu planula „čitava jedna krošnja nerava“ i on se dočekao na noge. Prišao mu je jedan čovek na ulici i bio u velikom čudu kada je shvatio da Tesla zapravo broji sedmu deceniju života. Čovek je rekao da je do tada video kako se mačke u ovakvim vratolomijama dočekaju na noge, ali čovek nikada. Onda sam razmišljao o sličnosti tog čoveka i mačke.
