Izvor: RadioCity.rs, 18.Nov.2020, 17:30
Oni koji ne studiraju nisu manje vredni
Oni sa kojima smo razgovarali slažu se da studiranje u Srbiji može da bude lepo jer se nalaziš u svojoj zemlji i sa osobama sličnog mentaliteta. Kao problem pojedinci navode neorganizovanost državnih fakulteta, dok smatraju da su privatni fakulteti malo više usmereni na studente.
"Ponekad ne dobijamo dovoljno povratnih informacija da li smo nešto uradili kako treba ili ne, zašto je manja ocena i šta bismo mogli da uradimo da povećamo ocenu, kao što je slučaj na stranim >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << fakultetima", kaže Ganja, studentkinja Srpskog jezika i književnosti i dodaje da je malo ispitnih rokova, a razmak između septembarskog i oktobarskog roka je previše mali da bi mogao da se spremi bilo koji ispit. Ono što studenti smatraju za prednost jeste sticanje neformalnog obrazovanja, kao i spremnost da se uloži trud i vreme u širenje svojih vidika.
Ipak, i u tom pogledu ima izazova jer fakulteti u većini slučajeva ne omogućavaju adekvatnu praksu. Samim tim, studenti moraju da se snalaze da bi je pronašli.
"Čak i kada se potrude da nauče nešto novo, studenti to moraju da traže van fakulteta, što otežava pripremu ispita. Pored predavanja i prakse ostaje jako malo vremena za učenje", kaže studentkinja novinarstva Milica. Ona takođe dodaje da je problem kada ne studirate u svom gradu jer su troškovi visoki.
Za vreme karantina zbog pandemije koronavirusa studenti sa kojima smo razgovarali nisu imali većih problema, ali naglašavaju da bi svima trebalo da bude dostupan internet kako se u startu ne bi stvarala diskriminacija prema onima koji su siromašniji. Navode da je bilo bolje da se besplatan internet uveo ranije, a ne tek maja meseca pred kraj predavanja. Onlajn nastava sa druge strane olakšava onima koji su iz nekog razloga pauzirali studiranje, a sada mogu da ga nastave na ovaj način.
Kada je reč o pronalaženju posla nakon završenih studija, naši sagovornici kažu da je premalo dostupnih mesta, zbog čega se mnogi odlučuju za odlazak iz zemlje.
"Perspektiva za pronalaženje posla je u najvećem broju slučajeva loša, posebno za one kojima su struka društvene nauke. Oni najčešće dolaze u situaciju ili da je premalo radnih mesta ili da, kao u slučaju novinarstva, budu u poziciji da biraju da li će pogaziti svoje dostojanstvo sadržajima koje proizvode i da se neko prema njima ophodi kao prema ličnom vlasništvu, i sve to za minimalnu platu", kaže Stefan, student master studija komunikologije i ističe da se ljudi za odlazak u inostranstvo odlučuju zato što žele da ih neko poštuje i da vrednuje njihov rad.
Kao izazov sa kojim se suočavaju mladi, naši sagovornici vide i forsiranje da se upiše fakultet. Međutim, to što je neko upisao fakultet ili nije ne treba da bude nikakvo merilo. Činjenica je da postoje zanimanja za koja nisu potrebni fakulteti, ali nema ko da se time bavi.
"Stiče se utisak da je onaj ko nije upisao fakultet manje vredan, kao i da nema nikakvu perspektivu. To jednostavno nije tako, a nije ni normalno da svako može da upiše fakultet. Oni koji ne studiraju nisu manje vredni", zaključuje Ganja.
.jpg)
