Izvor: RadioCity.rs, 04.Jan.2021, 13:44
Novogodišnje drvo u duhu tradicije i običaja srpskog naroda
„Došla sam na ideju da napravim ukrase za jelku koji će biti drugačiji i odisati tradicijom. Samim tim i jelka nije obična jelka, na kakvu ste možda navikli. Htela sam da moja jelka bude prirodna, ne plastična. Da bi dekoracija bila u skladu sa tradicijom, uzela sam i grane hrasta jer Srbi seku hrast na Badnji dan i to je nekada, uz slamu, bila sva dekoracija. Srbi nisu kitili jelku niti se drvo kitilo pre Badnjeg dana. Taj običaj kićenja jelke ustalio je krajem 19. početkom 20. veka,“ >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << običaje objašnjava Dragana Milić master istoričar. Dodaje da su se vremena promenila i da su običaji delimično izmenjeni, ipak, naglašava: moramo da čuvamo ono naše izvorno, pa makar bilo prilagođeno današnjem vremenu.
Ukrase je izradila od pustovane vune. Ovaj gotovo zaboravljeni zanat, naučila je pre oko dve godine. „Pustovanje vune je najstariji zanat koji se odnosi na obradu vune i krajnje je jednostabvan jer vam je poteebna samo vuna i jedna malena igrila sve se radi ručno. Potrebno je vam je mnogo srpljenja i ljubavi kaže sagovornica sa osmehom. Svaki od ukrasa je jedinstven i predstavlja jedan od simbola grada na Nišavi. Najupećatljiviji je ukras koji prikazuje Tvrđavu. Dragana objašnjava da su ukrasi zapravo suveniri koji su dobili svrhu ornamenta u vreme praznika. Za izradu jednog takvog ukrasa potrebno joj je oko sat do sat ipo vremena.
Objašnjava da ljubav prema starim zanatima gaji od malena. „U zimskom periodu na selu nema toliko obaveza i tada žene koriste vreme da pletu, vezu i heklaju. Baka i majka su svaku zimu tako provodile. Tajnu zanata prenele su na mene i moju sestru. Godinama unazad je to moja razbibriga, zanimacija i velika ljubav.“
Na pitanje novinarke da li je kontaktirala Turističku organizacuju i da li planira da ukrase predstavi široj javnosti, odgovara da o tome nije razmišljala. Ukrase i druge dekorativne predmete pravi za sebe i uglavnom ih poklanja prijateljima. Međutim, kako kao master istoričar još uvek čeka na posao u struci, možda pokrene sopstveni posao i pokaže da stari zanati nisu otišli u istoriju već da spoj tradicije i savremenosti može iznedriti lepotu.
Pored ukarasa izrađuje i druge dekorativne predmete, igračke i suvenire, jer kako kaže vremena su se promenila te heklanjem danas ne nastaju samo stolnjaci i miljei, a pustovanjem samo obuća i odeća.
