Izvor: JužneVesti.com, 05.Jan.2017, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niške kajakašice: Tek sada postajemo svesne svog uspeha
Kajakašice kluba “Gusar” okitile su se svetskom bronzom, te evropskim i državnim zlatom, a izbor za najbolje sportistkinje Niša stavio je krunu na najuspešniju godinu Kristine Petrović i Milice Kostov.
Razlika od osam godina i različite discipline u kojima su dominantne nisu poremetile zajedničke planove ove dve veslačice.
Kristina je rođena 1990, a kajakom se bavi već 16 godina, pa je zbog godina i iskustva kapiten tima, mada devojke naglašavaju da sve >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << odluke donose zajednički.
Sa druge strane, osamnaestogodišnja Milica je dugo bila podeljena između tekvonda i veslanja, ali je prevagnula ljubav prema vodi.
Ja se kajakom bavim od 2013. godine, što je dosta kratko. Pre toga sam se bavila tekvondom i u jednom periodu sam uporedo trenirala, ali sam ipak izabrala samo kajak jer mi je lepši sport: priroda, divlja voda, sve ono što obožavam - kaže o počecima Milica Kostov.
Za ovaj dvojac u kanuu rezultati su došli veoma brzo, a treće mesto na Svetskom prvenstvu u Banjaluci bilo je iznenađenje mnogima. Medalja je dodatno dobila na težini kada se uzme u obzir da je prva za Srbiju na divljim vodama, ali i da su Nišlijke bile najmlađe takmičarke. Sortistkinje Niša za 2016; Foto: R. T.
Tek posle par nedelja smo shvatile šta se dešava. Mi smo bukvalno izašle iz čamca i ljudi su krenuli da nas grle i da nam čestitaju, da mašu zastavama, a nas dve smo samo pratile “idi ovamo, idi tamo, uradi ovo”. Ja sam odmah sutra otišla u Francusku na Svetski kup u slalomu, tako da mi naredne dve nedelje nismo bile zajedno. Tek kada sam se vratila počele smo da sabiramo utiske i mislim da smo tek sada oko Nove godine shvatile šta smo uradile i koliki je uspeh zapravo - priča Kristina.
Obe kajakašice se slažu da je ovo najznačajniji trofej, ali posebne emocije gaje prema onom koji ih je postavio među najbolje veslačice kontinenta, Evropski kup u Skoplju.
Zapravo mislim da smo se nekako toj medalji u Skoplju i više radovale jer je to bio znak da smo na dobrom putu, da radimo pravu stvar. Cilj nam je u svakom slučaju bilo Svetsko prvenstvo, ali medalja sa tog Evropskog kupa nam je bila povratna informacija da je to-to. Posle toga smo dobile vetar u leđa, nakon čega je usledilo i drugo zlato - priča starija kajakašica.
Razlika u godinama im ne smeta da osvajaju medalje; Foto: M. J. Srpski sportisti stalno osvajaju medalje u veslanju, ali tu je reč o mirnim vodama. Tamičenje na divljim vodama je tek u povoju, a upravo se njime bave veslači kluba “Gusar”. Ovo takmičenje je, kažu, zanimljivije i veći je nalet adrenalina.
Deli se još na spust i slalom, a cilj je proći kroz uzvodne i nizvodne kapije za što kraće vreme. Ipak, staza za ovu disciplinu je manje, a to predstavlja problem u skoro čitavoj Srbiji.
Evropske prvakinje uglavnom treniraju na Nišavi, ispred prostorija kluba koje se nalaze u restoranu “Gusar”, pored Tvrđavskog mosta.
U Sićevačkoj klisuri u Ostrovici imamo stazu za koju se nadamo da će se pokrenuti inicijativa da se malo adaptira. Imamo problem sa vodostajem u letnjem periodu što nam otežava treninge. Što se tiče državnih prvenstava ona su uglavnom na Ibru jer je tamo klub uložio i napravio poluprirodnu stazu. U Srbiji su generalno, što se tiče divljih voda, oskudni uslovi za trening - izložila je problem Kristina Petrović.
Osim staza problem je i oprema jer je ona koju imaju stara i pohabana, a nova je skupa. Tako su ove mlade sportistkinje na Svetsko prvenstvo otišle sa starim kanuom u kome nisu mogle da se takmiče. Na sreću, prijatelji iz drugog kluba su im pomogli, pa je tako svetska medalja osvojena u pozajmljenom čamcu.
Nagradu za najbolje sportistkinje Niša doživele su kao šansu za afirmaciju svog sporta, a sebe kao pionire nečega što će se razviti u budućnosti.
Nagrada za najboljeg sportistu Niša nam znači posebno zato što su svi bili ista kategorija, zato što su svi sportovi bili uključeni, i momci i devojke. Što se tiče našeg sporta mi jesmo najbolje u Srbiji, ali nagrada među svim sportistima i sportovima stvarno jeste nešto posebno - kaže Milica.
Sledeće godine ih od zajedničih takmičenja očekuju Evropsko i Svetsko prvenstvo za koje će se pripremati najmanje dva meseca, a nadaju se da će ponovo uspeti da se popnu na pobedničko postolje.
Što se tiče neostvarenih želja skromno kažu da “ne mogu da se žale” i da su zadovoljne postignutim. Jedino se nadaju da će dobiti potrebnu opremu jer treniraju u mnogo gorim uslovima od većine sportista njihovog ranga.
