Izvor: JužneVesti.com, 24.Mar.2016, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ja pođem Kaporovim sokakom...
Na jednoj od idiličnih vožnji biciklom od moje kuće na niškom brdu do obližnjeg sela, spazih tablu sa natpisom: „Ulica Desanke Maksimović“.
„Ko bi rekao da je baš ovde ulica Desanke Maksimović?“, prođe mi kroz glavu trenutna misao, kojom se možda više i ne bih bavila, da ubrzo zatim ne spoznah kako i čuvena glumica Žanka Stokić baš na ovom „potezu“ ima svoju ulicu... No, dobro, pre bi se reklo uličicu, sokačić...
Već posle stotinak, najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << dvesta metara, sačeka me skretanje sa glavnog puta, sokak koji vodi do nekolicine kuća i ponosno nosi ime... pitate se čije? Miodraga Petrovića Čkalje!
I ako sam se, sada već poprilično zainteresovana za ovu stvar, zapitala da li je možda još neki srpski umetnik svoju „ulicu“ dobio baš na ovom seoskom putu, odgovor nije trebalo dugo čekati. Preda mnom – stub sa tablom „Ulica Mome Kapora“.
Da, i naš poznati književnik i slikar baš ovde ima svoju, uslovno rečeno – ulicu. Ali, kao slikar nije „usamljen“... Samo stotinak metara dalje, sa glavnog puta izdvaja se prilaz do nekoliko kuća, možda vikendica, koji nosi ime čuvenog Paje Jovanovića. Ah, da, ni Milić od Mačve nije zaboravljen pri imenovanju sokaka na ovom putu.
Da se razumemo, nemam ja ništa protiv seoskih puteva, prirode, sela, predela udaljenih od gradske vreve i civilizacije; uostalom, zašto bih se tako često nalazila ovde? Baš naprotiv, verni sam poklonik svega nabrojanog, a pogotovu ovog puta i sela koje je moje odredište prilikom čestih vožnji biciklom, moja oaza mira i lepote.
Ipak, posle jedne ovakve spoznaje, zapitate se da li u gradu Nišu uopšte ima ulica sa imenima umetnika, ili su sve smeštene baš ovde. Zapitate se kakva je to čudna tendencija: da li je neko došao na ideju da ovim istaknutim ljudima (a verujte da ih ima još, recimo, frulaš Sava Jeremić, pa Dositej Vasić, nekadašnji niški episkop...) negde u Nišu dodeli ulice, ali su one u gradu već bile „zauzete“ imenima, u velikom broju slučajeva - manje značajnih ljudi...?
Sve u svemu, na ovaj tekst gledajte više kao na zapis jednog bicikliste nego novinarsko istraživanje... I što se mene lično tiče, kad bolje razmislim, možda me ovaj kraj zbog toga i privlači. Seoski sokaci ili ne, ipak je ovo jedan umetnički ambijent!
