Izvor: RadioCity.rs, 08.Apr.2015, 04:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroji na fotografijama i u životu
Radovi su bili izloženi na otvorenom, na Trgu Republike a prisutnima se obratio Slađan Vučković nekadašnji deminer a sada jedan od najglasnijih zagovornika potpisivanja Konvencije o zabrani kasetne municije od strane naše zemlje. On je još jedared naglasio koliko je važno da Srbija ratifikuje Konvenciju o zabrani kasetne municije i koliko je zapravo nelogično da to još uvek nije uradila s obzirom na razmeru broja žrtava "žutih ubica".
Slađan, nekadašnji deminer, je i sam >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << jedna od njih. Nakon nebrojeno mnogo demontiranih ubojitih sredstava, upravo mu je kasetna bomba raznela obe ruke. Srećom, ta eksplozija nije porazila njegov duh, ni energiju već je naprotiv preusmerila na zagovaranje zabrane ovih nehumanih sredstava ratovanja. To Slađana uistinu čini pravim herojem.
Slađan Vučković se u svom obraćanju posebno zahvalio mladim ljudima koji su u velikom broju podržali projekat "Ja kažem NE kasetnim bombama" kroz interaktivno učešće na brojnim predavanjima i radionicama. A najuspešnijima među njima su podeljene i posebne zahvalnice.
Izložbom se pokušalo da ukaže i na neophodnost poštovanja odredaba Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Na toj istoj misiji godinama je aktivna i Dragana Rodić, još jedna heroina koju je Saša Đorđević objektivom ovekovečio. Hrabra i energična svakodnevno se zalaže za uklanjanje barijera i prepreka i fizičkih i mentalnih ali i za inkluziju dece sa invaliditetom u sistem obrazovanja.
Nemanja Tadić je poznato ime u Nišu. Za "Delfina" lavljeg srca znaju svi zaljubljenici u sport u Nišu. Izgubio je nogu zbog opake bolesti ali sportski duh ne. Naime, ne prođe gotovo ni mesec a da nas Nemanja iznova ne obraduje medaljama sa različitih plivačkih takmičenja. Nišlije se nadaju da će ostvariti normu za Paraolimpijske igre. I ovaj poseban heroj je zaslužio mesto na inspirativnim Đorđevićevim foto-plakatima.
Za sam kraj ostavljamo najsitnijeg ali zapravo najvećeg heroja od sviju. Fotografija male Andreje Stevanović koja je rođena bez potkoleničnih kostiju odiše lepotom i snagom. Snagom koja je Andreji potrebna bukvalno od rođenja. Ne bi li se izborila sa sistemskim preprekama koje njenu bolest tretiraju kao retku, zbog čega joj operacije zavise isključivo od humanosti građana ali ne i od države pa do snage neophodne da onda, kada se novac sakupi te bolne operacije sa svojih malih sedam godina izdrži. Kao i da izdrži najčešće dobronamerne ali ponekada u toj dobronamernosti i trapave poglede novinara, običnih ljudi i naročito vršnjaka.
Za prvu operaciju novac je sakupljen. Nedavno se vratila iz Kagana u Rusiji. Ako se ispostavi da je uspela, pred Andrejom je dug put do konačnog ozdravljenja i još čitav niz operacija za koje će joj ponovo biti potrebna pomoć svih nas. Za Sašu Đorđevića Andreja je heroj nad herojima i samim tim inspiracija za prelepu fotografiju.
A ko je Saša Đorđević?
Baš nalik mnogim kolegama sa one strane kamere i Sašu odlikuje skromnost i nenametljivost. A ima se zaista čime podičiti. Fotografijom se profesionalno bavi već četvrt veka. Saradjivao je sa mnogim lokalnim, nacionalnim i internacionalnim medijima, učestvovao na brojnim izložbama i kolonijama, fotografijama oplemenio mnoge knjige i štampana izdanja. Fotoreporter je u novinskoj agenciji Beta a saradjuje i sa France Presse-om.
Sasvim namerno odabrao je da se bavi u fotoreportažama socijalnim temama i humanim pričama kojima ilustruje kroz objektiv, često veoma težak položaj i svakidašnji život pojedinaca na Zapadnom Balkanu. Njegove fotografije su jasne, sugestivne a u isto vreme veoma emotivne. "Heroji" su to pokazali svakom ko je došao da ih pogleda. Svojim radom bez foliranja brani ono što propoveda, što ga svrstava u red najčestitijih medijskih radnika u Nišu. Sve navedeno, Sašu svrstava i samog u red heroja, onakvih kakvi su nam u ova iznova smutna, teška i turbulentna vremena, opšte društvene i profesionalne degradacije neophodni. Pristojnih, humanih i nenametljivih. Spremnih da se bez aplauza zalažu za ispravnu stvar.
