Izvor: JužneVesti.com, 30.Dec.2015, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aero-miting pre 8 decenija na svrljiškom aerodromu
Početkom tridesetih godina prošlog veka Svrljig je imao Aero-klub „Naša krila“ koji je, uz niz drugih aktivnosti, organizovao i prvi aero-miting u ovom kraju već 1936. godine.
Svrljiški aerodrom nalazio se na zaravni Grudobran u selu Merdželatu, a nakon Drugog svetskog rata, iako se među samim Svrljižanima očekivalo da će se aerodrom modernizovati i izgraditi, ideja je ostala samo na papiru, pa je primat 1952. preuzeo aerodrom u Nišu izgradnjom prve betonske poletno-sletne >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << staze.
Ipak, istorijat svrljiškog Aero-kluba počinje i pre 1930. godine kada sreski organi vlasti formiraju, uz pomoć uglavnom ljudi koji su u Svrljig došli radi službe, više udruženja i klubova u samom Svrljigu koji u to doba doživljava kulturnu i ekonomsku procvat, što beleži i dr Sreten Petrović u knjizi Uspon Svrljiga.
Godine 1930. predsednik Mesnog odbora Aero-kluba „Naša krila“ bio je sreski načelnik Dragoljub Mitrović, a blagajnik Dušan J. Petrović, šef Poreske uprave, dakle ljudi, da tako kažemo, sa strane koji su u samom Svrljigu bili na dužnosti – navodi Sreten Petrović.
Ipak, već 1939. godine predsednik je Tadija J. Nikolić, lokalni trgovac, a sekretar Ranko T. Vojinović, bankar.
Upravo na svrljiškom aerodromu Grudobranu kod Merdželata 1936. godine „Naša krila“ organizovala su prvi aero-miting na ovom području.
A uveče 19. avgusta kermes sa igrankom u avliji ovdašnje crkve. Avion – aeroplan će prema izveštaju doći kod nas 18. avgusta pre ili posle podne, te će vazdušno krštenje otpočeti 19. avgusta ujutru, pa zaključno sa 21. avgustom u podne kada će aeroplan svakako otići po rasporedu za Prokuplje – stajalo je u obaveštenju Načelstva.
Za letenje na aeroplanu za članove kluba naplaćivalo se tada 10 dinara, a za „nečlanove“ takođe 10 dinara, s tim što su oni bili obavezni platiti i članarinu za 6 meseci 12 dinara. Na kermesu se naplaćivalo 3 dinara po osobi.
Na Grudobranu je narod bio okupljen kao na vašaru, a kako piše Petrović u Usponu Svrljiga, bilo je tu šatri, impovizovanih kafana, moglo se jesti i piti, sa muzikom naravno.
Moglo se i platiti samo da se uđe u avion i da se fotografiše – navodi Petrović.
Posle „vazdušnog krštenja“ u porti crkve organizovan je kermes.
Koliko je klub bio aktivan, samo 2 godine kasnije, 13. septembra 1938. je još jednom na Grudobranu organizovana ovakva svečanost, odnosno „vazdušno krštenje" sa predavanjem o vazduhoplovstvu.
Od Drugog svetskog rata aerodrom Grudobran kod Merdželata više nije imao nikakvu funkciju, a u prvih par posleratnih godina svrljiški osnovci tu su odlazili na jednodnevne izlete, da bi danas to mesto postalo potpuno zapostavljeno.
Ideju o obnavljanju letačke tradicije u Svrljigu imao je Jugoslav Tomić iz sela Varoš koji je iznad sela u pravcu prema Mečjem Dolu izravnjao veliku površinu za sletanje i uzletanje, izradio hangare za motorne zmajeve i manje avione i par puta čak i leteo.
Izgradio je i bazen, pumpe i imao ozbiljne planove da turistički oživi celo mesto, ali iznenadnom smrću pre par godina, sa Jugoslavom je nestala i poslednja ideja o oživljavanju letačke tradicije na području Svrljiga.
