Izvor: Politika, 12.Feb.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojni puč na egipatski način

U Egiptu vlast je preuzeo Vrhovni savet armije. U nekim drugim zemljama i u drugim okolnostima to bi se nazvalo vojnom huntom. Dakle, Vrhovni savet armije čine ministar odbrane feldmaršal Mohamed Tantavi, načelnik Generalštaba general Sami Anan, komandant mornarice admiral Mohab Mamiš, komandant vazduhoplovstva maršal Mahmud Havez Mohamed, komandant PVO general Abdel Azis Eldin, šef vojne obaveštajne službe general Murad Muvafi, koji je zamenio generala Sulejmana, kojeg je Mubarak pre desetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana imenovao za potpredsednika države...

Ako je politička sudbina Hosni Mubaraka odlučena na kairskom trgu Tahrir, možda je presudno na to uticala i ulica Kobri Al Koba gde je sedište Ministarstva odbrane Egipta. Naravno, ako ne računamo i dosta otvoren pritisak iz Vašingtona. Naime, od početka krize bilo je jasno da će konačni udarac u prisiljavanju Mubaraka da siđe s vlasti zadati egipatska armija. Niko ne umanjuje pritisak demonstranata, štrajk lekara i što je za ekonomiju Egipta vrlo važno i delimičan štrajk Uprave Sueckog kanala, sve je to kumulativno uticalo na kraj Mubarakove vladavine. No, armija je, ipak, bila ta koja je presudila.

Zapravo, negde već posle sedam dana masovnih demonstracija širom Egipta Hosni Mubarak je kao vrhovni komandant oružanih snaga posetio sedište Ministarstva odbrane u ulici Kobri Al Koba. To je već bio signal kakvu bi ulogu armija mogla da odigra, jer godinama pre te posete uvek su egipatski generali pojedinačno, ili kao delegacija, išli „na noge“ Mubaraku u njegovu palatu, a ne obrnuto. Dakle, bila je samo dilema hoće li se neka i koja to vojna jedinica, znači deo armije, prva okrenuti protiv Mubaraka, ili će vojni vrh zaključiti da dalji opstanak Mubaraka kao predsednika i vrhovnog komandanta ugrožava državu, ugrožava jedinstvo oružanih snaga i oficirsku elitu. Pa će ljubazno zamoliti Mubaraka da se skloni iz Kaira. U Šarm el Šejk na Sinaju, odakle je vrlo blizu i Saudijska Arabija. Ni imenovanje starog obaveštajca, generala Sulejmanija, za potpredsednika države nije kao manevar pomoglo Mubaraku da opstane na vlasti barem do septembra.

Nije sporno da je egipatski vojni vrh postupio pragmatično birajući između koristi i štete, između lojalnosti Mubaraku i američke vojne i ekonomske pomoći Egiptu, koja svake godine iznosi između jedne do dve milijarde dolara. Demokratija i bolja budućnost za egipatski narod bili su verovatno u drugom planu razmišljanja egipatskih generala.

Što se tiče Vašingtona „slučaj Mubarak“ je nova potvrda da američke obaveštajne službe kasne u proceni događaja u arapskom svetu, još od vremena Nasera, egipatsko iskustvo pokazuje da skoro niko u Vašingtonu nije ni naslutio Sadatove namere, sposobnosti i meteorski uspon. I o Mubaraku se znalo relativno malo kada je preuzeo vlast. Možda sada Amerikanci o njegovim naslednicima, ipak, znaju više. Jer, oni su u ulici Kobri Al Koba, na telefonu 202839933, ili 202837133...

Miroslav Lazanski

objavljeno: 13.02.2011

Nastavak na Politika...