Izvor: B92, 22.Maj.2010, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaduženi ostaju bez nekretnina
Beograd -- Zbog jačanja evra porašće rate kredita, pa će neke od zaduženih firmi ostati bez nekretnina na koje su stavile hipoteku, kaže Hasan Hanić.
Hanić koji je profesor Beogradske bankarske akademije - fakulteta za bankarstvo, finansije i osiguranje kaže da će se u sličnoj situaciji naći i građani jer im plate neće rasti.
"Naše banke su iznele veliku količinu dinara na tržište, što je uticalo na jačanje evra. To će imati ozbiljne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posledice i na privredu i na građane", objašnjava Hanić.
Na pitanje šta je potrebno da dinar ojača, Hanić odgovora da je to veća konkuretnost i razvoj izvoza.
"Država treba da radi na jačanju konkurentosti i treba da ulaže selektivno u (nelikvidna) preduzeća. U ona koja su sposobna za izvoz i koja su solventna, sposobna da na dugi rok izmiruju svoje finansijske obaveze. Nema dovoljno direktnih stranih investicija, jer da bi investitori ulagali moraju da osete stabilnost", navodi Hanić.
Prema njegovoj proceni svaki četvrti evro u Srbiji potiče od grčkih banaka, zbog čega kriza u Grčkoj ima uticaja na našu ekonomiju.
"U Grčkoj se javlja nedovoljno investicija u hartije od vrednosti koje emituje. Ona na obveznice mora da plati 8,23 odsto, a Nemačka svega 3,16 odsto. Time poskupljuje svoj spoljni dug. To ima posledice i na zemlje regiona, pa i na Srbiju. Svaki četvrti evro u Srbiji potiče iz grčkih banaka, a te pare su sada skupe", kaže Hanić.
On sumnja da će se prognoze Vlade Republike Srbije, o privrednom rastu iznad dva procenata, iza kojih stoji Međunarodni monetarni fond, ostvariti.
"Moja predviđanja su i ranije bila da će rast biti najviše 1,5 odsto, a sada bih bio još oprezniji - od 1 do 1,5 odsto. Ako i to ostane, jer imamo pad zaposlenosti, rast nezaposlenosti, nemamo rast industrijske proizvodnje i imamo neizvesnu poljoprivrednu proizvodnju. Građevinarstvo stoji, malo je onih koji kupuju. Imate duplo manje sklopljenih ugovora u odnosu na prošlu godinu. Na osnovu svega toga malo je verovatno da ćemo imati predviđeni rast. S druge strane, imate prošlogodišnji statistički pad od tri odsto, a realno je bio 4 odsto. Tako da i pored ovogodišnjeg rasta, mi ćemo ove godine živeti lošije", tvrdi Hanić.
