Izvor: fxlider.com, 23.Dec.2011, 12:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEDELJNI IZVEŠTAJ 19.12-23.12

Sve jača tenzija na finansijskom tržištu nastavlja da smanjuje evropsku ekonomsku aktivnost koja bi trebalo da se postepeno oporavi tokom 2012. Mario Drahi predsednik ECB-a smatra da je novo fiskalno jedinstvo od ključnog značaja za budući razvoj evro zone. Inflacija iznad 2% bi trebalo da potraje još nekoliko meseci da bi nakon toga pala ispod tog nivoa. Kratkoročno smanjenje ekonomskih aktivnosti izazvano merama štednje je neizbežno i sada je na vladama država da adekvatno reaguju. Ministri finansija Evropske Unije su se sastali početkom nedelje da bi razradili detalje dogovora postignutih na samitu EU. Dogovorima je pokušano da se nadje rešenje koje bi sprečilo kreditni slom usled nedostatka finansijskih sredstava. Na sastanku nije postignut dogovor oko povećanja ESM. Prema Reuters-u, po novom EU fiskalnom dogovoru primarni budžetski deficit ne sme da premaši 0.5 pc GDP-a u toku ekonomskog ciklusa, države mogu biti izvedene pred Evropski sud pravde ukoliko zadat nivo bude premašen. Glavna politika ekonomskih reformi u evro zoni biće koordinirana sa 27 EU zemalja sa tim da će se samiti u evro zoni održavati dva puta godišnje. Vlada Italije predvodjena premijerom Mario Monti-em dobila je poverenje po pitanju paketa mera štednje. U medjuvremenu službenik ministarstva finansija SAD-a je ponovio da je dužnička kriza u EU ozbiljan rizik za američku privredu i dodao da SAD nema nameru da da dodatna sredstva za IMF. Švedska, Danska Poljska i Češka Republika će učestvovati u finansiranju IMF-a dok će neke zemlje EU morati da glasaju u parlamentu pre donošenja odluke. Velika Britanija će definisati svoj eventualni doprinos početkom 2012. Nemački deo doprinosa IMF-u je 41.5 milijarde evra, Francuske 31.4 milijarde dok je Italije 23.5 milijarde evra. ECB je najavila ranije ovog meseca trogodišnje pozajmice, poznatije pod nazivom LTROs (longer-term refinancing operations) Očekivana jaka potražnja je premašena. ECB podaci pokazuju da je mnogo više banaka pozajmilo više novca nego što je očekivano. Evropske banke su pozajmile 489 milijardi evra. Ovi trogodišnji krediti , najdugoročniji ikad ponudjeni od strane ECB-a su poslednji pokušaj ECB-a da olakša krizu u regionu. Kamatna stopa neće biti fiksna već prosečna stopa ECB-a u naredne 3 godine.

Moody's je potvrdio AAA rejting Velikoj Britaniji obrazlažući ga značajnom strukturnom snagom zemlje ali je istovremeno upozorio da će se zemlja u budućnosti suočiti sa ogromnim izazovima. Značajno povećanje državnog deficita od 2008. godine umanjuje sposobnost Velike Britanije da apsorbuje buduće makroekonomske i fiskalne šokove bez implikacija na kreditni rejting. Povećana nezaposlenost i visoki troškovi života doveli su do toga da poverenje potrošača u Velikoj Britaniji ostane blizu minimuma. Na sastanku ministara finansija George Osborne je ponovio svoj stav da je Velike Britanije spremna da učestvuje u globalnom naporu da se povećaju sredstva IMF-a ali da neće učestvovati ni u jednom fondu koji je konkretno formiran za pomoć zajedničkoj valuti. Objavljene su beleške MPC Banke Engleske. Odlučeno je da se zadrži kamatna stopa i da se nastavi sa primarnom emisijom. Neki članovi MPC-a smatraju da će povećana monetarizacija biti opravdana u dogledno vreme. Izgled ekonomije Velike Britanije u poslednjem kvatralu 2011. ostaje neizmenjen kao što će biti slučaj i početkom 2012. dok se poboljšanje očekuje tek u periodu koji dolazi što pokazuje da vlada uspešno obavlja redukciju troškova kako su pozajmljivanja od aprila do novembra smanjena za više od 20 milijardi funti u odnosu na isti period prošle godine. U trećem kvartalu na godišnjem nivou GDP je bio u porastu sa 0.6% u odnosu na očekivanu vrednost od 0.5%. Proizvodnja je porasla 0.2%, usluge 0.7% i gradjevinski radovi 0.3%.

Kako se godina bliži kraju trend cena zlata generalno gubi na snazi i kratkoročno se očekuje nestabilnost cene kako je potražnja za ovim metalom kao obezbedjenjem od inflacije popustila. Prognoze glavnih centralnih banaka su da će inflacija pasti u periodu koji dolazi kako se rast usporava a rešenje krize u evro zoni se još uvek ne nazire. Generalna zabrinutost investitora po pitanju krize u Evropskoj Uniji već neko vreme opterećuje cenu zlata. Globalna kriza doprinela je tome da investitori i dalje ne vide zlato kao sigurnu investiciju već se okreću dolaru. Akcija ECB-a u kojoj su odobrene dugoročne pozajmice u znatno većem obimu od očekivanog oborila je cenu zlata.

Ministri finansija evro zone složili su se da povećaju sredstva IMF-a za 150 milijardi evra ali je još uvek ostalo nejasno da li će ukupan iznos biti 200 milijardi koliko je planirano kako je Velika Britanija odložila svoju odluku za početak sledeće godine. Ovaj potez članica evro zone smatra se ohrabrujućim jer može da podstakne i druge velike ekonomije u svetu da učestvuju u podršci regionu kroz IMF. EU i SAD razmatraju nove sankcije Iranu što je povećalo strah od negativnog uticaja na globalnu ponudu nafte koja neće biti u stanju da odgovori globalnoj potražnji. Proizvodnja nafte u Iranu je pala kao posledica nedostatka investicija. Smrt Severno Korejskog vodje povećala je nesigurnost u azijskom području zbog čega su se investitori okrenuli dolaru kao trenutno sigurnom instrumentu. Cena nafte je skočila nakon izveštaja EIA o neočekivanom padu zaliha nafte u SAD-u što signalizira rast potražnje u ekonomiji koja je najveći potrošač nafte i ukazuje na činjenicu da se ekonomija SAD-a oporavlja u poslednjem kvartalu ove godine. Sve u svemu nestabilnost cene sirove nafte se i dalje očekuje.

Nastavak...