Izvor: JelenaPantic.com, 03.Maj.2016, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Roditelji, nikada ne tražite od dece da zasluže vašu ljubav

Mama će te voleti ako pojedeš grašak. Tata te neće voleti ako ne slušaš. Mama te neće voleti ako nemaš dobre ocene. Tata će te voleti ako ga slušaš i radiš kako ti on kaže. Jedna od čestih roditeljskih grešaka sa dugoročno bolnim i štetnim posledicama. Manipulisanje ljubavlju je izuzetno moćno i efikasno. Samo pripretite detetu da ga više nećete voleti i odma’ će se “popraviti”. Početi da radite to što želite i prestati da radite to što ne želite. To je “dobro”. Nije dobro što će izrasti u osobu kojoj je glavni motivator strah da će izgubiti roditeljsku ljubav. Nije dobro što će izrasti u osobu koja veruje da mora da se bori za ljubav i da je zaslužuje. Znate ono što su nam govorili kad smo bili mali? Budi dobar, budi dobra. To je značilo budi poslušan. I dobro je biti poslušan kad si mali. Dobro je ne stavljati prstiće u šteker ili na vrelu ringlu, dobro je ne pretrčavati ulicu. Nije dobro da i kad odrastemo zadržimo uverenje da biti dobar znači biti poslušan. Zato što svi želimo da budemo dobri. I mislimo o sebi da smo loši kad mislimo svojom glavom a ne radimo sve što nam se kaže. I tako opterećujemo sebe potpuno bespotrebnom krivicom. Nije dobro biti poslušan kad odrasteš, opasno je. Postajemo lak plen ljudima koji nas ne vole kao što nas vole naši roditelji. Postajemo idealna meta manipulatora. Ne zbunjujte decu dobrotom i poslušnošću. Ako ste se prepoznali u opisu roditelja koji svoju decu vaspitavaju uslovljavanjem ljubavi i ako želite to da promenite, verovatno se pitate- kako? Kako vaspitavati decu bez uslovljavanja ljubavi? Verovali ili ne, postoji veoma jednostavan način.   Sve što je potrebno je da budete svesni štetnih posledica uslovljavanja ljubavi. Potrebno je da svakodnevno i svesno pravite razliku između detetovog bića i detetovog ponašanja.   Umesto: Ne slušaš mamu, nisi dobar, ne volim te kad nisi dobar recite nešto poput Volim te i ti si divno dete. Ne volim kad ostavljaš igračke po celom stanu, to mi smeta i zahtevam da ih skloniš. Tek kad ih skloniš moći ćeš da gledaš crtani. Ili, ako ih ne skloniš nećemo ići u igraonicu. Volim tebe kao biće i uvek ću te voleti, šta god da radiš ili ne radiš. Ne volim taj i taj konkretan postupak i to ne dozvoljavam. Da, dete će se verovatno buniti, gunđati i pokušavati da vas izmanipuliše i radi po svom. Ali, ako vi uvek imate jasan cilj vaspitanja u svojoj glavi i svest o tome šta je dobro za vaše dete a šta nije, lako ćete istrajavati u postavljanju granica i zahtevima. Ljubav je neophodan sastojak vaspitanja ali nije dovoljan. Ljubav nema tu magičnu moć da vaspitava dete. Jasno postavljene granice, zahtevi i ukazivanje na posledice imaju moć da vaspitavaju dete i uče ga da poštuje (razumna) pravila života. Postavljanje granica je konstantan proces u vaspitavanju, nije prijatan ali na duže staze je veoma isplativ. I što je još važnije, nema razorne posledice po dečije samopoštovanje […]

Nastavak na JelenaPantic.com...