Izvor: Vostok.rs, 29.Jan.2014, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene klime na Zemlji stvoriće nove forme života
29.01.2014. -
Zbog klimatskih promena na Zemlji čovečanstvo rizikuje da izgubi do 30% životinjskih i biljnih vrsta. Kako su utvrdili naučnici, živi organizmi ne stižu da se prilagode promenama vremenskih prilika. Istovremeno, smatraju istraživači, mogu da se pojave novi ekosistemi.
Povećanje temperature, opustinjavanje zemljišta, gubici vode izazvani globalnim promenama klime na planeti, glavni su izroci smanjenja biodiverziteta Zemlje. Poslednja istraživanja pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da kod obala Severne Amerike, gde su temperaturni skokovi posebno primetni, broj riba iz porodice lososa smanjio se poslednjih godina desetak puta. Narednih godina mogu zauvek da nestanu koralni grebeni. Visoke temperature vazduha lišavaju ih hranjivih supstanci, što dovodi do gubitka boje i pogibije. Smanjenje padavina i uvećanje vrelih perioda u Australiji dovodi na ivicu nestanka mnoge vidove torbara, između ostalog kengure. Suvlja i manje predvidiva klima u Africi južnije od Sahare bitno je smanjila staništa slonova.
Zbog klimatskih promena zauvek mogu da nestanu i neki elementi pejzaža. Tako je počeo da se razara sistem alpskih pašnjaka, koji se naglo supstituišu šumama. Alpska astra, crna oskoruša i druge poljske trave ne mogu da prežive u senci drveća. Zbog toga livadske biljke koje su postojale vekovima mogu da ostanu samo na malim površinama.
Naučnici su istakli da neki otporniji vidovi migriraju na polove, kako bi podržali neophodnu životnu sredinu, kaže predvač Moskovske poljoprivrede akadmije Timirjazev, biolog Sergej Kručina.
- U Moskovskom regionu pojavili su se južni vidovi insekata, između ostalog i štetočine. Počelo je više da oboljeva bilje, što je karakteristično za južne regione. Može se govoriti o tome da južne životinje i biljke koje vole toplotu polako migriraju na Sever. Svaki vikendaš u Centralnom regionu zna da već lepo raste vinova loza, dobro niču južne voćne kulture.
Poslednja istraživanja pokazuju da se najjači klimatske promene osećaju na visokim širinama. Tako su primetno smanjeni morski ledovi, kao i površine sezonskog snežnog pokrivača. Sve to vrši negativan uticaj na severne stanovnike, tvrdi koordinator projekta za očuvanje biodiverziteta Arktika Svetskog fonda divlje prirode Rusije Mihail Stišov:
- Pate u prvom redu morževi i beli medvedi. Na primer, beli medved je navikao da lovi na ledovima, sada je loše sa ledovima, i u letnje vreme za njega nastupa kritični period. Čas iskopava male glodare, čas pokušava da lovi ptičje kolonije i sve češće dolazi u naselja. To uvećava broj susreta sa čovekom i moguće konfliktne situacije koje dovode do pogibije i ljudi i medveda. Primetna je ista situacija sa morževima. To je takođe ledeni vid i na obalu izlazi vrlo retko.
Povećanje temperature može da utiče ne samo na razmere ledenog pokrivača Arktika. Prema poslednjem istraživanju, zagrevanje na Zemlji će dovesti do toga da čak veliki grabljivci vremenom će se značajno smanjiti. Jednom se to već desilo, pre oko 55 miliona godina. To je bio period sa najjačim i najstremitijim zagrevanjem od doba izumiranja dinosaurusa. Naučnici smatraju da su životinje umanjene zbog nedostatka hrane: uz veliki nivo ugljen-dioksida biljke nisu tako hranjive.
Savremena istraživanja pokazuju da će se aktualne klimatske promene dešavati 2-3 puta brže. A to znači da životinje i biljke treba brzo da se menjaju kako bi preživele u novim uslovima. Moguć je nastanak novih kombinacija vrsta i zajednica koje će stvoriti ranije nepoznate ekosisteme.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/DigaoSPBR/cc-by
.jpg)
