Izvor: JelenaPantic.com, 29.Apr.2016, 16:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nagomilana ljutnja blokira život

Bila sam kod roditelja na ručku i nešto mi došlo da boksujem, dugo nisam. Moj tata je u mlađim danima bio bokser pa mi neki gen prešao valjda, ne znam. Kao mala sam jako želela da boksujem ali mi nisu dali. To nije za devojčice. Devojčice su fine. Devojčice su nežne. Devojčice se ne ljute. Ne, dobre devojčice se nikad ne ljute. Elem, kad sam malo poodrasla izboksovala sam pravo da boksujem. Tata drži jastuk a ja udaram. Kroše, direkt, aperkat. Sve znam. Baš mi je prijao trening danas, smejala sam se i osetila baš veliko rasterećenje. Pa sam se setila kako sam se bila zaglavila prilikom pisanja diplomskog rada. Došla do pred kraj i ni makac. To je baš bilo mučno. I tada sam se nekako intuitivno dosetila da zamolim tatu da pridrži jastuk, da malo boksujem. Izboksovala sam taj jastuk, kroše, direkt, aperkat, sve kako ide, završila s tim, sela i završila diplomski rad za par dana. Tako to obično biva. Nagomilana ljutnja ponekad blokira kreativne i intelektualne potencijale. Nagomilana ljutnja blokira život. Kad se oslobodi, poteku kreativnost i dobre ideje. Kad se oslobodi, poteče život. I dobre devojčice se zdravo ljute i pokazuju tu ljutnju. To ih čini još boljima, istinskijima. A to je dobro. I zdravo. Veoma zdravo.

Nastavak na JelenaPantic.com...