Izvor: JelenaPantic.com, 16.Okt.2016, 14:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Metoda zelene olovke: siguran put ka većem samopouzdanju

Kako je moguće da tako lako vidim greške i da se fokusiram samo na njih?  Zašto mi je toliko teško da vidim šta dobro radim? Ovo su pitanja koja redovno čujem od klijenata sa kojima radim na povećanju samopouzdanja. Odgovor na oba pitanja je veoma jednostavan- školski sistem nas je naučio tome. Bilo bi ravno čudu da svi mi koji smo prošli decenijski “tretman” u sistemu koji je fokusiran na traženje grešaka i kažnjavanju za iste imamo zdravo i jako samopouzdanje. Ono što je tačno, ispravno i dobro urađeno se podrazumeva. Traže se greške i propusti. I kada završimo škole mi sami nastavljamo taj “tretman”. Jednostavno, nismo naučeni drugačije. Mislimo da je to jedini moguć i ispravan način funkcionisanja. A nije! Ne samo da nije jedini moguć, nego nije ni ispravan! Veoma je pogrešan. I štetan! Ako ste usmereni samo na svoje greške i propuste logično je da se osećate neuspešno i neadekvatno. Verujem da vam je ova slika svima poznata. I verujem da vam je poznato osećanje neuspešnosti koje sledi kada se crvenom bojom istakne sve što ste pogrešili. E, a zamislite sad nešto potpuno drugačije. Zamislite da su vam u školi zelenom olovkom obeležavali sve što je tačno i dobro urađeno. Ovako nekako. Tatjana Ivanko je upravo to radila dok je svoju ćerku učila da piše. I šta mislite, kakvi su bili rezultati? Još važnije- šta mislite kako se osećala njena ćerka dok je učila slova? Kada se fokusiramo na ono što dobro radimo naše samopouzdanje vremenom raste. Postaje čvrsto i zdravo. To ne znači da treba da lažemo i zavaravamo sebe kako je to što radimo savršeno iz prve. Ne. Važno je da budemo svesni svojih grešaka i propusta kako bismo ih ispravili. Ključnu razliku pravi činjenica da se ne fokusiramo samo na greške. I da se ne bojimo grešaka. Greške nisu dokaz naše nesposobnosti. Greške su dokaz da učimo i radimo. Ponoviću, odmalena smo učeni da se dobro podrazumeva i da se uvek traže greške. Kako to da promenimo? Tako što ćemo sebi zadati da se svakog dana i u svemu što radimo podsetimo šta je to dobro i tačno što smo uradili. U početku to ne ide lako. Zapravo, koliko god jednostavno zvučalo, ide dosta teško. Nemojte da vas to obeshrabri. Ako se setite samo jedne malecke stvari koju ste dobro uradili za početak je i to ogroman uspeh. Vremenom, malo po malo, naučićete i preći će vam u naviku da pre grešaka i propusta vidite ono što je dobro. Mnogo je lakše prihvatiti grešku kada znamo da nije sve što radimo pogrešno.   Neki od komentara čitalaca knjige “Putovanje u središte srca”: “Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 😀  nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂  mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂  hvala Vam 🙂  ” “Ovo je najnežnija knjiga! […]

Nastavak na JelenaPantic.com...