Izvor: Vostok.rs, 13.Avg.2011, 00:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan Kaspijskog mora: Praznik sa suzama u očima

12.08.2011. - Bogatstvo, a ujedno večito prokletstvo Kaspija su ogromne rezerve nafte

12. avgusta se po četvrti put obeležava međunarodni Dan Kaspijskog mora – datum utvrđen na inicijativu UN u čast sklapanja Teheranske konvencije, tačnije Okvirne konvencije za zaštitu morske sredine Kaspijskog mora. Potpisale su je zemlje Kaspijskog regiona još 2003. godine. Osam godina kasnije eksperti, kako ekolozi, tako i politikolozi, slažu se u mišljenju da nema baš šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da se proslavi.

Kaspijskim regionom naziva se pet zemalja koje se nalaze oko mora. To su Rusija, Azarbejdžan, Kazahstan, Iran i Turkmenistan. Ove zemlje i deli i objedinjuje Kaspijsko more. Unikalna vodena površina u čijoj obalskoj zoni živi preko 5 miliona ljudi. Još u severnom delu akvatorijuma živi preko 90% svetske populacije jesetri i mnoge jedinstvene vrste živitinja kao što je kaspijska foka. Tu prolaze svetske mašrute migracije ptica selica.

A što je najvažnije, sa današnje tačke gledišta čovečanastva, bogatstvo, a ujedno večito prokletstvo Kaspija su ogromne rezerve nafte i gasa po obalama i na dnu. Zbog toga je Kaspijsko more tako teško podeliti. Zato ga je tako lako izgubiti.

Naučnici su proračunali da curenje nafte samo iz jedne bušotine, pri čemu u manjim razmerama nego u Meksičkom zalivu, u roku od mesec dana, može da bude dovoljno za pogibiju čitave biocenoze mora. Kaspijsko more u stvari nije nikakvo more. To je najveće jezero na svetu koje nije spojeno sa Svetskim morem.

Nafta se u Kaspijskom moru vadi više od 150 godina. Ali po obalama. Sada svetske korporacije planiraju da odu na dno. Kazahstanu je već predložen projekat osvajanja nalazišta u vrednosti od 136 milijardi dolara. Takve razmere nisu se videle ni u snovima. Nafte ima dovoljno za oko 50 godina. Zatim će je čovečanstvo zameniti drugim energentima.

Govori koordinator programa ekologizacije industrijske delatnosti Centra za zaštitu divlje prirode I(gor Škradjuk.

U Kaspiju postoje tri ekološke opasnosti. Prva su lovokradice. Uništavanje ribe, u prvom redu jesetre, i kaspijske foke. Njena brojnost se smanjila u postsovjetsko vreme deset puta. Druga je to što na njegovim obalama i na dnu postoje nafta i gas. Kompanije teže da ih vade, a troškove eksploatacije, pre svega zagađenje da otpisuju na strane konkurente. Nafta se razliva po moru, a gas sadrži vrlo mnogo sumpora. Trovanje vode i vazduha sumporom je strašno, pri čemu ne samo za foku. Treća pretnja je globalno zagrevanje i uvećanje isušivanja onih mesta odakle prema moru teku reke. Umanjenje sliva će značiti da će more postati pliće. Znači, pojava bivšeg dna po kojem vetar tera gomile soli. Problemi Kaspija zahtevaju napore ne prosto regionalne, već globalne.

S konsolidacijom napora stvar za sada loše stoji. Susedi iz Kaspija nikako ne mogu da odrede njegov pravni status. Iran je predložio da se more podeli na jednake delove – svakoj zemlji po 20%. Baku odbacuje takav princip podele. Jer tada trećina kaspijskog dela Azarbejdžana prešla bi pod jurisdikciju Irana.

Ovih dana, od 10. do 12. avgusta u kazahstanskom Aktau, gde se odvijaju manifestacije međunarodnog Dana Kaspijskog mora, u toku je treće zasedanje Okvirne Teheranske konvencije. U njoj učestvuju delegacije svih pet prikaspijskih zemalja na čelu sa rukovodiocima resora za zaštitu prirode, predstavnici uglednih međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i kompanija za eksploataciju sirovina. Očekuje se potpisivanje dva protokola. Prvi o regionalnoj spremnosti, reagovanju i saradnji u slučaju incidenata koje izazovu zagađenja naftom, drugi o oceni delovanja na životnu sredinu u transgraničnom kontekstu.

Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti

Nastavak na Vostok.rs...