Izvor: Politika, 05.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve atrakcije Bešiktaša: od Milice Dabović do Brajanta
Ko je „Munja” sa Bosfora koja ruši hijerarhiju u evropskoj košarci: turski bogataš Jildirim Demiroren, predsednik „crno-belih” iz evropskog dela Istanbula, posle dovođenja Ajversona i Vilijamsa, otvorio pregovore i sa najvećim asom NBA u eri posle Džordana
U SAD su počeli pregovori zastupnika Kobija Brajanta i rukovodstva Bešiktaša, kluba koji ni u turskoj košarci ne vodi glavnu reč, o transferu najvećeg asa NBA lige u eri posle Džordana u redove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „crno-belih” iz evropskog dela Istanbula, za period dok u najjačoj ligi traje obustava rada. Da je po sredi ozbiljna priča nema boljeg dokaza od toga što je ovog leta isti klub već realizovao najspektakularniji transfer ikada iz američke profi košarke u Evropu.
Stizala su na Stari kontinent i ranije velika imena NBA, ali tek pošto su odavno prošla zenit karijere – tako je jesenas upravo dres Bešiktaša obukao i Alen Ajverson (zadržao se kratko zbog povrede). Deron Vilijams je prošlog meseca došao kao aktuelni „Ol star” igrač, u ovom trenutku možda i najbolji „plejmejker” planete, za sumu koja može da dostigne pet miliona dolara, ako ostane do kraja sezone.
Prema dostupnim podacima, prva ponuda Brajantu iznosila je 5,5 miliona, za šest meseci.
Da će jedan od najvećih turskih klubova, čiji su košarkaši samo jednom bili prvaci Turske (1975) ići i dalje, ne bi trebalo sumnjati, sudeći po onome što kaže, za dobar deo Bešiktašove publike verovatno najatraktivnije pojačanje koje je u taj klub stiglo poslednjih godina – Milica Dabović...
– Ono što tamo zacrtaju, to i urade. U turskom sportu je danas u igri ogroman novac i velika moć. Teško je opisati kakav je Istanbul „raj na zemlji” za mnoge strane sportiste: „gađaju” ih ciframa, a onda dobijaju i sve drugo, od uslova u kojima se boravi, do pažnje koja im se ukazuje na svakom koraku. To pogotovu važi za sportistkinje, imala sam takvu popularnost da mi skoro nigde nisu davali da izvadim novčanik – reči su jedne od naših najboljih košarkašica, koja je pre dve godine bila deo ženske sekcije Bešiktašovog sportskog društva.
Najvažniji, fudbalski klub je ovog leta umešan u veliku aferu sa „nameštanjem” utakmica, u kojoj je uhapšen i njegov trener („iza rešetaka” predsednik velikog rivala Fenerbahčea), pa nema fudbalskih transfera u rangu lanjskih dolazaka Gutija iz Reala i Kvarežme iz Intera. Prvi čovek „crnih orlova” se više okrenuo košarci: reč je o 47-godišnjem Jildirimu Demirorenu (ime u prevodu znači munja) čija porodica je jedno od 100 najvećih bogatstava u Turskoj stekla u energetskoj industriji. Predsednik od 2004. godine, prošle je obezbedio najveću bankarsku podršku za neki turski sportski klub ugovorivši kreditnu liniju od 75 miliona dolara (deo namenjen servisiranju dugova, deo za razvoj), a ove je izdejstvovao dozvolu za izgradnju novog stadiona. Kraj Bosfora, na mestu postojećeg nići će 120 miliona evra vredan kompleks za 42.000 gledalaca.
– Demiroren je praktično nedodirljiv. Nisam imala prilike da ga upoznam, jer nije bilo kontakata igračica sa njim i njegovim saradnicima. Viđali smo ih samo kada su, iz loža, pratili naše utakmice. Bešiktaš ulaže mnogo u žensku košarku, ali višestruko manje od Fenerbahčea i Galatasaraja, koji je za više od milion dolara godišnje nedavno doveo najbolju igračicu sveta Taurazi. Period u Bešiktašu za mene je bio uživanje i igrala sam tako da su svi bili prezadovoljni – kaže Milica Dabović, dugogodišnji „plejmejker” naše reprezentacije (29 godina, visina 175 cm), čija zarada od igranja u Bešiktašu je bila približno kao ona koju je pretprošle sezone u Partizanu imao Bo Mekejleb...
Dok Grčku trese kriza, a Panatinaikos i Olimpijakos od najbogatijih klubova postaju u najmanju ruku „srednja klasa” Evrolige, Turska se brzo oporavila od teškoća iz 2008– 2009 i to se odražava na košarku: „Turkiš erlajnz” je generalni sponzor elitnog evropskog takmičenja, Istanbul je dobio organizaciju sledećeg finalnog turnira, a klubovi troše nikad više (Efes doveo Iljasovu i Vujačića iz NBA, Baraća, Savanovića itd.). Poreske olakšice za sponzorstva u sportu uvedene 2004. udesetostručile su prihode turskih klubova od marketinga, a uoči „Mundobasketa” košarkaša održanog prošle godine u Turskoj reprezentacija je nacionalnom savezu obezbedila reklamne ugovore teške 16 miliona evra.
– Bila sam i prošle godine u Turskoj i mogu da kažem da je Svetsko prvenstvo i srebrna medalja njihove reprezentacije dodatno ubrzala ekspanziju košarke. Čak su i košarkašice nedavno postale vicešampionke Evrope, iako je tome doprineo slabiji kvalitet prvenstva – kaže Milica Dabović.
G. Kovačević
-----------------------------------------------------------
Razlaz zbog fotografija u „muškom magazinu”
Igrom slučaja, Milica Dabović je u Turskoj postala znatno poznatija od ostalih košarkašica. Takvu slavu donele su joj fotografije snimljene za „muški magazin” koji izlazi širom sveta (tursko izdanje nema). Urađene su godinu ranije, objavljene kada je već prošlo više od pola sezone u Bešiktašu, a mediji u Turskoj su ih odmah preneli.
– Zvao me je generalni menadžer Bešiktaša i rekao kakav je haos nastao. Klub je odlučio da se raskine ugovor, a odlukom Svetske federacije morao je da mi isplati sav novac plus kompenzaciju. U međuvremenu, otvorila su mi se druga vrata u Istanbulu, usledila su mnogobrojna pojavljivanja na TV i postala sam i voditeljka jedne emisije. Televizija za koju sam radila mi je obezbedila i dvoranu za treninge. Vratila sam se u Srbiju kada su počele pripreme reprezentacije, a sa Bešiktašom sam se srela dva puta prošle sezone, igrajući za Partizan Galeniku u Fiba kupu. Pobedile smo i u Istanbulu – ispričala je Milica, kojoj je zbog fotografija koje su izazvale veliku pažnju i u Srbiji, propao i jedan transfer u Izraelu (uskoro će izabrati svoj novi klub).
objavljeno: 06.08.2011
