Izvor: Blic, 04.Feb.2011, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasmusen: Finansijska kriza ne sme prerasti u bezbednosnu
BERLIN - Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen upozorio je danas, na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, na opasnost cepanja tog vojnog saveza i naglasio da finansijska kriza ne sme prerasti u bezbednosnu.
''Ako Evropa nije više u situaicji da pruži odmeren doprinos, SAD bi se mogle orijentisati na partnera negde dalje'', prenose mediji Rasmusovo upozorenje.
Generalni sekretar NATO-a je nerede >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Egiptu, Tunisu i na Bliskom istoku označio kao ''tektonska pomeranja'' i rekao da na ''kocki'' nisu samo svetska privreda, nego i svetski poredak.
Rasmusen je rekao da nije jasno kako će se ti neredi završiti i kakve će dugoročne posledice imati po svet. On je pozvao evropske članice transatlantskog vojnog saveza na jači angažman u odbramenoj politici, i kad je reč o finansijskom aspektu.
Povodom smanjivanja vojnih budžeta zemalja EU koje su i članice NATO, Rasmusen je rekao da se rizikuje da se Evropa sve više udaljuje od Amerike.
Nemački ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg, koji je otvorio ovu konferenciju, upozorio je na mogućnost da bi se SAD sve više mogle okretati ka Aziji, a sve više od Evrope.
Gutenberg je rekao da cilj treba da bude da se transatlantski odnosi ne zamene transpacifičkom dimenzijom ili partnerstvom. Kada je reč o Egitpu, zahtevao je podršku demonstrantima i kritikovao napade na novinare.
Gutenberg je rekao da su zahtevi za više slobode, pravde i demokratije u Egiptu legitimni i upozorio da NATO partneri ne smeju da stvore utisak da su im draži autoritarni režimi nego vlade koje mogu biti i izabrane i opozvane na slobodnim izborima.
Predsednik konferencije Volfgang Išinger, bivši predstavnik EU u ''trojci'' u pregovorima o Kosovu, izjavio je televiziji ARD da ova konferencija ''iza kulisa'' nudi priliku da se među mnogobrojnim šefovima vlada i ministrima spojnih poslova razgovara o Egiptu i izrazio nadu da će sutra biti poslat signal prema arapskom svetu.
Paralelno sa početkom 47. međunarodne konferencije o bezbednosti, u Minhenu su danas započele mirne demonstracije protivnika NATO i globalizacije, ali i misije Bundesvera u Avganistanu, koji su na ulicama izvodili pozorišne predstave političkog sadržaja.
Glavno okupljanje protivnika konferencije u Minhenu biće sutra kada će se, prema procenama policije, okupiti oko 5.000 demonstranata od kojih bi, kako navodi policija, oko 400 moglo biti spremno da izazove nasilje.
Skup obezbeđuje 3.400 policajaca
Minhensku konferenciju, na kojoj učestvuje oko 350 šefova država ili vlada, ministara i eksperata iz celog sveta, obezbeđuje oko 3.400 nemačkih policajaca.
Učesnici iz oko 70 zemalja, među kojima i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, raspravljaće o situaciji u Egiptu i arapskim zemljama i novim izazovima za međunarodnu bezbednost-od finansijske krize do sajber-ratova.
Na konferenciji, koja završava s radom u nedelju, najavljeni su šefovi ruske i američke diplomatije, Sergej Lavrov i Hilari Klinton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, generalni sekretar UN Ban Ki Mun, generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.
Kako je najavljeno iz Stejt departmenta, šefovi diplomatija SAD i Rusije će, u okviru ove konferencije, sutra razmeniti ratifikacione instrumente, čime će sporazum START o smanjenju nuklearnog arsenala u ovim zemljama za 30 odsto i zvanično stupiti na snagu. Na marginama konferencije će se ovog vikenda susresti bliskoistočna četvorka, koju čine SAD, Rusija, UN i EU, odnosno Lavrov, Klintonova, Ban Ki mun i Eštonova.
Svetska elita i ove godine na konferenciji
I ove godine Minhenska konferencija će okupiti političku elitu sveta - a goste će ovog vikenda pozdraviti nemačka kancelarka Angela Merkel, šef diplomatije Gvido Vestervele, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, ministar finansija Volfgang Šojble i time će nemačka vlada na ovoj konferenciji biti zastupljena jače nego ikada ranije. Učesnici ovog skupa će, prema najavama, razgovarati i o situaciji u Avganistanu, sajber-ratovima, odnosima NATO i Rusije i drugim aktuelnim političkim i bezbednosnim temama.
Ovu konferencije je 1962. godine, s idejom da se prvenstveno bavi pitanjem odbrane, osnovao Evald-Hajnrih fon Klajst-Šmencin, jedan od zaverenika iz grupe oko grofa Štaufenberga, koja je izvela neuspeli atentat na Hitlera.
