Izvor: Glas javnosti, 01.Apr.2010, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podeljena deklaracija osude zločina nad Srbima
BEOGRAD - Skupština Srbija najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu svojih državljana i svih pripadnika drugih naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i za vreme NATO bombardovanja, piše u nacrtu Deklaracije o osudi zločina učinjenih na štetu srpskog naroda.
Tekst predloga deklaracije podeljen je danas na skupštinskom kolegijumu predstavnicima poslaničkih grupa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << a kako je ranije najavljeno, predlog tog akta naći se na dnevnom redu parlamenta odmah posle vaskršnjih praznika.
U elementima Nacrta deklaracije navodi se da Skupština Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadležnosti da istražuju podatke o zločinima učinjenima na štetu pripadnika srpskog naroda i da prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivično-pravnim standardima.
Državnim organima se daje podrška da gone počinioce zločina u skladu sa Krivičnim zakonikom, da sarađuju s međunarodnim organima i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za zločine i da, na prikladan način, upoznaju svetsku javnost sa zločinima nad srpskim narod tokom 20. veka.
Skupština Srbije takođe pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde a koji je zasnovan na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida.
Kako se predlaže, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve narode i nacionalne manjine bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne budu ponovljeni.
U preambuli Nacrta deklaracije, parlament se poziva na Ustav Srbije, izražava privrženost duhu i normama univerzalne Deklaracije UN o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
U preambuli se navodi i da se deklaracija donosi imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti, drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, i težeći da sećanje na surove oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina 20. veka, u kome su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi, osećajući duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine.
Takođe se navodi da se deklaracija donosi uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima izvršenim na štetu njihovih sunarodnika, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.
