Izvor: Vostok.rs, 16.Apr.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su Srbi uništavali nevidljivog
16.04.2013. -
Rukovodstvo NATO-a u Briselu 27 . marta 1999. godine dugo nije moglo da dođe sebi. Prvi put u istoriji eksploatacije najtajniji avion ratnog vazduhoplovstva SAD F117A bio je ne samo detektovan radarima PVO Jugoslavije, već i oboren nedaleko od Beograda. To je bio snažan udarac američkom vojno-industriskom kompleksu i korporaciji Lokid.
Pentagon je uveravao da se desila tehnička greška i da je avion >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << jednostavno pao negde u šumama Srbije. Američki vojnici nisu priznavali do 25. novembra da je F117 A bio uništen sovjetskom raketom. Istinu su krili ne samo od običnih američkih građana, već i od mnogobrojnih naručilaca, koji su već sklopili ugovore sa Lokidom. Nevidljivi je tada bio vrlo popularan u svetu. A uništena gordost američke avionske industrije, letelica koja košta oko 50 miliona dolara, bila je oborena srpskim protivavionskim kompleksom sa oznakom "Mejd in USSR". I prvi je pritisnuo lansirno dugme Dragan Matić. Tada mi je ispričao detalje opreacije.
- 24. marta 1999. godine smo napustili našu vojnu jedinicu, gde smo se premestili u predgrađe Beograda. Tri dana smo proveli relativno mirno. Radili smo po komandi, obična procedura koju smo obavljali po zadatku našeg komandira. Najvažnije je ne dospeti pod radar Avaksa, koji su obično pratili NATO avione. Posebno takve kao F117A. Mi smo stajali kod sela Šimanovci. 27. marta uveče sva naša brigada je bila dežurna. Kolega iz službe za praćenje je saopštio da postoje snažne smetnje u etru. I da je svaku sekundu signal sve bliži i bliži našem položaju. Bukvalno 5 minuta kasnije radioizviđanje je prenelo da se prema nama približava cilj. Naš komandir je pažljivo gledao monitor i dobijao ukaze radioizviđanja. Cilj je išao prema nama. Mi smo ga pronašli. Gledao sam monitor i video jasni signal cilja. Počeli smo da pratimo cilj, on je bio jasno vidljiv. Raportirao sam komandantu da je cilj fiksiran na našim uređajima i mi smo spremni za gađanje. Posle komande "Pali" za 17 sekundi cilj je bio pogođen našom raketom. Prva raketa je otkinula Steltu krilo, a drugom smo oborili sam avion. Pilot se katapultirao, a avion je pao na zemlju.
To je fantazija američkih inženjera i pilota da je F117A nevidljiv. Sve tehnologije Stelt osiguravaju njegovu nevidljivost samo u visokofrekventnom radio dijapazonu. Za radiolokatore koji rade na niskim frekvencijama on je sasvim vidljiv. Zato smo ga primetili još na 50 kilometara i čekali kada će proleteti iznad našeg položaja, da ga oborimo.
Da, on ima slabiji signal nego obični avioni, ali sve jedno se pojavljuje na monitorima radara. Možda je pilot pogrešio, možda je zalutao, ali leteo je svega 5 kilometara iznad zemlje i dospeo nam na nišan. Mi smo oborili strašnu, fantastičnu letelicu – najtajniji avion ratnog vazduhoplovstva SAD. Pilot se katapultirao, skrivao se u šumi. Pet sati kasnije grupa američkih specijalaca je doletela sa nekoliko hekokoptera i odvela ga. Već narednog dana on je bio u bazi Avijano u blizini Venecije. Kada nam je pošlo za rukom da oborimo avion, napustili smo položaj zajedno sa tehnikom. Što se brže premestiš, to je veća šansa čitave posade da preživi. Tako smo radili 24 puta za ova tri meseca agresije. I to je spaslo našu posadu. Niko nije nastradao, mada je u našoj brigadi PVO poginulo 9 boraca.
Nastavak sledi.
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije
