Izvor: Politika, 31.Mar.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijanski vojnici žrtve osiromašenog uranijuma
Istraga protiv nepoznatih osoba za krivično delo ubistva iz nehata. – Ugroženo je oko 70.000 vojnika iz Riminija i okoline koji su učestvovali u ratnim operacijama na Kosovu, u Iraku i Somaliji
David Erkolani, zamenik javnog tužioca u Riminiju, u Italiji sada već ima deset istih „slučajeva”. „Slučajevi” su ljudi: italijanski vojnici koji tvrde da je za njihovo ozbiljno narušeno zdravstveno stanje odgovoran osiromašeni uranijum kojem su bili izloženi kao pripadnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trupa NATO-a tokom i posle bombardovanja SRJ 1999. godine.
Budući da je istraga pokrenuta nedavno, ali i da je u raznim ratnim operacijama učestvovalo oko 70.000 vojnika, veruje se da će se javiti još mnogo vojnika čije je živote ugrozila municija punjena osiromašenim uranijumom.
Tužilac je od nadležnih u kasarnama u Riminiju i okolini tražio da mu dostave imena vojnika koji su se posle učešća u nekim od operacija NATO-a razboleli. Jednu od prijava podneo je tridesetčetvorogodišnji N. N. iz kasarne „Julije Cezar” koji je tokom 2002. i 2003. godine učestvovao u misijama na Kosovu, a potom 2006. u Iraku.
Dopis Tužilaštvu uputio je i bivši pilot D. L., koji je dostavio i dopise Ministarstva odbrane, poslate tokom 1999. i 2000. godine, u vezi s rizikom koji sa sobom nosi osiromašeni uranijum. Dakle, Ministarstvo je znalo kakvu opasnost po zdravlje predstavlja osiromašeni uranijum.
Ovaj vojnik bio je podvrgnut detaljnom lekarskom pregledu posle kojeg je ustanovljeno da između njegove bolesti i učešća u operacijama tokom kojih je korišćen osiromašeni uranijum postoji uzročno-posledična veza.
Zamenik javnog tužioca Erkolani istragu obavlja s kolegom iz Padove Serđom Dinijem. Istraga se, za sada, vodi protiv nepoznatih osoba za krivično delo ubistva iz nehata po članu 589. italijanskog krivičnog zakona i za neizvršenje zadatka, po članu 117. vojnog krivičnog zakona, a koji se primenjuje u mirnodopskim uslovima. Tužiocu je dostavljen i dopis jednog vojnika karabinijera, oficira Jedinice za specijalne operacije.
Falko Akamea, bivši admiral u italijanskoj Ratnoj mornarici, i prvi čovek veteranske Asocijacije vojnih žrtava i njihovih porodica (Anavafaf) izjavio je svojevremeno da podaci kojima raspolaže ovo udruženje ukazuju na činjenicu da je gotovo dve stotine vojnika umrlo posle učešća u mirovnim misijama u kojima su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma, a da je više od 3.000 obolelo od raznih vrsta karcinoma.
– Teško je reći da li su se vojnici kontaminirali tokom operacija u Iraku, Somaliji ili na Kosovu, jer se kod nekih simptomi bolesti javljaju posle godinu, a kod nekih tek za deset ili petnaest. Većina vojnika nije dobila nikakvu odštetu jer njihove porodice nisu imale novca za skupe sudske postupke – rekao je Akamea.
Govoreći o žrtvama, bivši admiral tada je pomenuo i slučaj sada pokojnog lekara Franka Nobila, koji je s vojnicima boravio na Kosovu i koji je objavio knjigu o prvih 13 slučajeva umrlih od „balkanskog sindroma”.
Rodžer Kofil: od raka će u Srbiji umreti još 10.000 ljudi
U jednom od pet naleta američkih borbenih aviona korišćen je osiromašeni uranijum, a polovinu od 500.000 napada u kojima je upotrebljavan činile su bombe, pokazuje statistika Pentagona.
U narednom periodu najmanje još 10.000 ljudi u Srbiji umreće od raka uzrokovanog bombardovanjem NATO-a osiromašenim uranijumom 1999. godine, objavio je britanski biolog Rodžer Kofil, a preneo Bi-Bi-Si.
– Neće biti pošteđeni ni vojnici Kfora, bolničari… svi koji su se u to vreme zatekli na pomenutom delu Balkana – objasnio je Kofil.
Kofil je do ovih prognoza došao u svojoj laboratoriji, a o pomenutoj problematici pričao je na londonskoj konferenciji posvećenoj bombardovanju osiromašenim uranijumom u Iraku, 1991. godine, počinjenim od strane američkih i britanskih snaga.
Po Kofilu, prvi znak svakako je povišena radijacija u skoro svim centrima Balkana, zabeležena neposredno nakon bombardovanja. Sredinom juna 1999. godine, naučnici iz Grčke objavili su rezultate prema kojima je u tom regionu, svaki put kada bi naišao vetar iz pravca Kosova, bila zabeležena radijacija povišena za najmanje četvrtinu.
Sličnim istraživanjima bavili su se i naučnici iz Bugarske, koji su došli do podatka da je nad njihovom zemljom zabeležena povišena radijacija od osam odsto, a nad SRJ čak i do 30 odsto.
Prvi znaci trovanja pojavili su se pola godine nakon bombardovanja. Prvi slučajevi leukemije kao posledice bombardovanja zabeleženi su godinu dana kasnije.
Vreme poluraspada – 4,5 milijardi godina
Koliko god da je bilo bombi s osiromašenim uranijumom, naša zemlja je zauvek zatrovana, jer je zvanično vreme poluraspada U238 4,5 milijardi godina! Detektuje se u prvih sto godina praktično bez smanjenja zračenja.
Zatrovano zemljište nije dekontaminirano, a osiromašeni uranijum kroz podzemne vode stiže u reke, u bunare, a onda i u biljke i ulazi u lanac čovekove ishrane.
Kad eksplodira, uranijum prelazi iz čvrstog u gasovito stanje, odlazi u visinu, a zatim se vraća na zemlju. Mikročestice uranijuma mogu da pređu put do 48 kilometara od mesta eksplozije, a vetar i vazdušne struje mogu da ih raznesu stotinama kilometara dalje.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 31/03/2013
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
