Izvor: Politika, 27.Apr.2011, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gadafijeve trupe potisnute iz luke u Misrati
Libijski pobunjenici saopštili su danas da su, uz podršku NATO snaga iz vazduha, uspeli da potisnu trupe Muamera Gadafija i obezbede luku okupiranog grada Misrate.
Vazdušni napadi NATO, omogućili su tokom noći pobunjenicima da potisnu Gadafijeve trupe na 40 kilometara od luke u Misrati, koju i dalje, sa istoka, zapada i juga, okružuje režimska vojska.
Ruske rakete „Grad”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje ispaljuju Gadafijeve snage, sada nemaju domet do luke, saopštili su pobunjenici.
„Gadafijevi ljudi su mrtvi. Ostala su samo vozila i ugljenisana tela, a mi smo zaplenili veliku količinu oružja”, rekao je vođa pobunjeničke grupe, pokazujući francuski projektil „Milan”, raketne granate i automatske puške, preneo je Frans pres.
U međuvremenu, Gadafijeva vojska ispalila je projektile „Grad” na centar grada Zintan koji drže pobunjenici.
Predstavnik pobunjenika rekao je u telefonskom razgovoru za Rojters, da je u centar grada palo oko 15 raketa, da u napadu nema žrtava, ali da je nekoliko dece lakše povređeno.
Tanjug
Kutuzis: I Srbi među plaćenicima koji ratuju za Gadafija
PARIZ – Između 300 i 500 evropskih plaćenika, među kojima ima dosta Belarusa, Srba i Ukrajinca, ali i Belgijanaca, Britanaca i Francuza, ratuje za pukovnika Moamera Gadafija, tvrdi grčki stručnjak za bezbednosna pitanja Majkl Kutuzis.
Tvrdnje grčkog eksperta, međutim, pobija Hjuman rajts voč, koji već duže vreme istražuje kanale kojima Gadafi angažuje plaćenike, navodeći da tokom istraživanja nije naišao ni na kakav trag i dokaze o angažovanju Evropljana u Libijskom ratu.
Prema Kutuzisu, evropski stručnjaci su najvećim delom eksperti za teško naoružanje, helikoptere, taktiku i komandovanje, a njihov honorar iznosi nekoliko hiljada dolara dnevno, objavio je nezavisni internet portal EUobserver koji prati zbivanja u EU.
Većinu stranih eksperata za ratovanje čine ljudi iz Belarusije, Srbije i Ukrajine, ali među njima ima i Poljaka, Belgijanaca, Britanaca, Francuza i Grka. Oni su na vrhu mnogo većeg broja plaćenih boraca iz Centralne Afričke Republike, Čada, Nigera, Malija i Somalije, koji su plaćeni do 2.000 dolara na dan. Ti plaćenici dolaze i odlaze preko 15 aerodroma na jugu Libije koji su još u funkciji.
Grčki ekspert za organizovani kriminal, čija je kompanija uradila čitav niz istraživanja za EU, UN i francusku vladu, putovao je u februaru i martu po severnoj Africi.
On tvrdi da Gadafijeva armija ima samo oko 25.000 preostalih vojnika jer su ostali dezertirali. Međutim, Gadafijevi sinovi komanduju sa tri jedinice dobro opremljene milicije, koje imaju ukupno između 35.000 i 50.000 ljudi.
„U libijskom društvu postoji zabrana ubijanja ljudi iz vlastitog plemena. To je razlog zbog čega Gadafiju trebaju strani plaćenici”, rekao je Kutuzis ovom sajtu.
Jedan kontakt povezan sa pobunjenicima, Privremenim nacionalnim savetom u Bengaziju, rekao je EUobserveru da vojni oficiri iz Alžira, Rusije i Sirije takođe pomažu Gadafiju.
„Oni su počeli da dolaze posle prvog američkog bombardovanja. Gadafi je promenio taktiku i iz Alžira doterao na stotine kamioneta sa pogonom na sva četiri točka i prestao da se oslanja na tenkove”, naveo je izvor. „Alžirci i Sirijci se plaše da bi Libija mogla da postane loš primer”.
On navodi da Gadafi koristi plaćenike jer ne veruje Libijcima. „U poslednjih 40 godina bilo je skoro stalno pokušaja udara protiv njega. Njegova lična garda su sve stranci. U najužem krugu lojalista koji veruju u njega je oko 10 ljudi i jedan od njih, Musa Kusa, je prebegao”, kaže izvor pobunjenika.
Nevladina organizacija Hjuman rajts voč, koja ima tri čoveka na prvim linijama fronta u Libiji, dotle izražava sumnje u ove izveštaje.
Član grupe Peter Bukart, citirajući izvore plaćenika u Južnoj Africi, kaže da oni nisu čuli da se bilo koji Evropljanin, Južnoafrikanac ili Zimbabveanac bori za Gadafija. „Ti krugovi (plaćenika) su u kontaktu jedni s drugima, pa bi sigurno nešto čuli”, kaže on.
Bukart je rekao da pobunjenici svakog Afrikanca južno od Sahare tretiraju kao plaćenika, ali većina njih su obični strani radnici. Bukart je tokom četiri nedelje na terenu video samo jedan potvrđeni slučaj plaćenog borca iz Čada.
Jedan evropski bezbednosni zvaničnik i još jedan neimenovani izvor iz NATO kažu da oni nisu videli nijedan unutrašnji izveštaj o plaćenicima kod Gadafija. Ali je NATO izvor ukazao na izveštaje u štampi oko kolumbijskog snajperiste u Misrati, navodi sajt.
Osvrčući se na istoriju plaćeničkih aktivnosti u Africi, Aleks Vini, istraživač Čatam hausa u Londonu kaže da su evropski plaćenici bili problem 1960-ih i opet 1990-ih, posle Hladnog rata. „Od tada se taj problem afrikanizovao”, kaže on.
„Ovde je u pitanju definicija 'plaćenika'. Ono što najčešće imate su pojedinci koji su umešani u prodaju naoružanja i pružanje saveta i treninga, pre nego što nestanu”, kaže Vini.
Konvencija UN iz 1989. definiše plaćenika kao „osobu koja je posebno regrutovana lokalno ili spolja kako bi se borila u oružanom sukobu; ona je motivisana da učestvuje u neprijateljstvima isključivo željom za sticanjem lične dobiti...„.
objavljeno: 27.04.2011
.jpg)
