Izvor: Kurir, 07.Nov.2011, 18:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

AKAŠI OTKRIVA: BITI NEUTALAN SMATRALO SE DA SI ZA SRBE

Oven je uvideo da je realnost mnogo složenija nego što je mislio i da je rat u BiH u suštini građanski rat, a ne agresija Srbije

NJUJORK - Jasuši Akaši u knjizi "U dolini između rata i mira” navodi da je ratna sarajevska vlada sve one koji su nastojali da budu neutralni smatrala "prosrpski orijentisanim” i da je sve činila da izazove NATO intervenciju na Srbe.

On piše da su napori UN da sačuva nepristrasnost i neutralnost u odnosu prema tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << etničke grupe posebno iritirale vlasti u Sarajevu.

Muslimanske vlasti stalno su računale na političku podršku SAD i njenu eventualnu vojnu intervenciju. Njihova vlada pribegavala je svim sredstvima da se takva intervencija ostvari. Postavili su Muhameda Šaćirbeja (kasnije optuženog za proneveru) za amabsadora UN koji je neumorno kritikovao humanitarne i druge aktivnost UN i uzporno zagovarao i borio se za muslimansku stvar kod američke vlade.

Ejup Ganić, Haris Silajdžić i Šaćirbej bili su energični i efikasni u kampanji odnosa sa javnošću kako bi pokazali da je pravda na njihovoj strani i igrali su na osećanja američke javnosti.

Mora se reći da su, osim činjenice da su Srbi vršili zločine, zapadni mediji veoma retko izveštavali da su i muslimanske i hrvatske snage činile zločine i nehumana dela. Zvaničnici UN kažu da nije uvek bilo lako razlikovati dobro od zla u određenim slučajevima među Srbima, Hrvatima i Muslimanima.

Zato su muslimanksi lideri neutralnost i nepristrasnost UN predstavljali kao veliku prepreku koja je morala biti uklonjena.

Kako su mediji često izveštavali o zločinima Srba u BiH u i oko Sarajeva javno mnjenje u Evropi i u SAD zaključilo je da su Srbi oličenje zla i jedini napadači. Oni su doneli pojednostavljen zaključak da su muslimanska i hrvatska snaga – žrtve. Islamske zemlje, takođe, pokazale su veliku simpatiju za vladu u Sarajevu BiH i većinski muslimansku populaciju.

U tim okolnostima bilo koje rešenje koje bi izložili Sajrus Vens ili Dejvid Oven moglo je dobiti podršku evropskih vlada , ali ne i pristanak vlade SAD, iako je Vens bio uvaženi državni sekretar.

Govoreći o Lordu, Akaši podseća da je on na početku sukoba vatreno nagovarao tadašnjeg britanskog premijera Džona Mejdžora da primeni žestoke avio napade na Srbe u BiH, dok je kasnije postao oprezniji. Kako je upoznavao situaciju bolje, Oven je uvideo da je realnost mnogo složenija nego što je mislio te da je rat u BiH u suštini građanski rat, a ne agresija Srbije.

Oven je čak rekao da je često nemoguće razlikovati agresora od žrtve u situaciji etničkog sukoba. Činilo se da su zločini Srba brojniji i ekstremniji po prirodi ali je priznao da su zločine počinile i hrvatske i muslimanske snage, a mete nekih zločina bili su i pripadnici UN. Oven je zaključio da među političkim i vojnim liderima u BiH nema nevinih.

Na sličan način i general Majkl Roz, komandant zaštitnih snaga UN, došao je do zaključka da Srbi nisu jedini činili zločine, ali je da je to teško preneti predstavnicima međunarodne zajednice.

Međutim, za sarajevske vlasti, nije postojala potpuno nepristrasna i nezainteresovana strana i u tom smislu UN nisu bile izuzetak – ističe Akaši.

Sa gledišta strana u ratu, humanitarna pomoć nije bila nezainteresovana moralna akcija već instrument ili za slabljenje pozicije protivnika ili jačanja svoje vlastite strane, civilne kao i vojne.

Žestina kritike vlasti u Sarajevu na račun UN bila je neverovatna, a posebno glasni bili su potpredsednik Ejup Ganić i premijer Haris Silajdžić, predsednik Alija Izetbegović ih je podržavao, ali je on najčešće samo slušao i klimao glavom njihovim tiradama,prenosi krajiški portal.

Zvaničnici UN koji su pregovarali sa Radovanom Karadžićem i Ratko Mladićem u cilju dostavljanja humanitarne pomoći i prekida vatre i koji su tražili njihovu saradnju na kraju su predstavljeni kao moralne sumnjive sumnjive osobe koje sarađuju sa đavolom – piše Akaši.

I ne samo zvaničnici UN, već i mnogi drugi koji su uložili mnogo napora u humanitarne akcije i diplomatsko posredovanje takođe su posmatrani kao prosrpski. Diplomate kao što su Sajrus Vens, Dejvid Oven, Torvald Stoltenberg i sam Akaši te većina viših vojnih zvaničnika UN, uključujući generale Mekenzija, Brikmona i Rouza, stavljeni su u tu kategoriju.

Akaši svedoči da je, kada je počeo rat, bilo nemoguće sakriti ozbiljne političke razlike među stalnim članicama Saveta bezbednosti. Najveći problem bio je do koje mere UN treba da pribegnu avio napadima NATO snaga.

Postoje dve vrste napada iz vazduha – jedan odbrambeni, limitiran samo na oružje koje predstavlja opasnost za pozicije UN ili ugrožava živote osoblja UN. Pre provođenja takvih napada UN pažljivo prate i procenjuju situaciju preko svojih posmatrača na terenu kao i iz vazduha. Onog trenutka kada se ispune uslovi za "blisku podršku iz vazduha” UN neće oklevati da pribegnu tim limitiranim avio napadima NATO snaga.

Druga vrsta avio napada je puno bombardovanje sa ciljem da se slomi vojna snaga jedne strane upotrebom avio snaga NATO, što prevazilazi ciljeve samoodbrane. Meta tog napada doživeće ovu akciju kao neprijateljsku, a kao rezultat biće nemoguće prebaciti humanitarnu robu u voizilima UN kroz oblasti pod kontrolom grupe koja je meta napada.

Kada je 1994. godine od Srba zatraženo da povuku naoružanje 29 kilometara od Sarajeva, Karadžić je rekao da će ili potpuno povući teško naoružanje ili ga staviti pod kontrolu UN. Zbog loših vremenskih uslova nije bio siguran da je to izvodljivo, ali je pristao, svedoči Akaši.

"Razgovarao sam sa Izetbegovićem i Ganićem i obećao im da UN učiniti sve da ispuni rok i preneo im nameru zaštitnih snaga UN da preuzmu svo teško naoružanje koje preostane nakon toga roka. Međutim na konferenciji za novinare nakon našeg susreta Ganić i drugi lideri BiH javno su izrazili svoje pritužbe prema mirovnim snagama UN. Stekao sam utisak da ti ljudi iskreno žele napade NATO i uložili su sve napore da pažnju medija usmere na to veruju da UN ne radi dobro svoj posao” – seća se Akaši.

Američki sekretar odbrane Vilijem Peri je zajedničkoj pres-konferenciji sa Akašijem, nakon sastanka u Zagrebu, rekao da su se složili oko upotrebe sile i da je dogovoreno sa UN da upotreba sile mora da bude "robusna, ali i oprezna”.

Međutim, Akaši je bio zapanjen kada je kasnije video da je u saopštenju Perija po povratku u SAD izostavljena fraza "oprezno” a da je naglasak stavljen na reč "robusne” mere protiv snaga Srba u BiH. Bilo je jasno iz izjave predsednika Bila Klintona da je njegov stav da mora da bude "jasna razlika između dobra i zla” i da tu, po njemu – "dobru” stranu, vlasti u Sarajevu – treba podržati, a da snage Srba treba označiti kao zlo.

Akaši navodi da, kada se govori o dešavanjima u Srebrenici 1995. godine, nije jasno da li je reč o unapred smišljenom vojnom napadu ili je to više bila impulsivna akcija čiji je jedini cilj bila odmazda za masakr nad srpskim življem 1992. godine.

Akaši je, komentarišući hrvatsko-muslimanski sukob u BiH, ocenio da "hrvatsko uništavanje Mostara predstavlja zločinački čin sa predumišljajem i da to nije bila samoodbrana”. On smatra da se radilo o bezumnoj destruktivnosti, uništvanju džamija, koje su mnogi katolički sveštenici podržavali.

Nastavak na Kurir...