Izvor: Politika, 19.Sep.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene i dalje moraju da se bore za svoja prava
Ovo je i dalje svet muškaraca. – U trenutku kada dame postignu puno samopouzdanje, ta muška moć će se povući
Belgijski sastav „Vaja kon dios”, predvođen pevačicom Dani Klajn, gostovaće 12. oktobra u Kombank areni, u okviru oproštajne turneje.
Na koncertu u Beogradu, u organizaciji produkcije „Playlive”, bend će posetioce podsetiti na hitove: „Nah neh nah”, „Johnny”, „Just a Friend of Mine”, „Don’t Cry for Louie”, „Puerto Rico” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u originalnim aranžmanima iz devedesetih godina, kada je ova grupa i doživela svetsku popularnost.
Bend su 1986. osnovali Dani Klajn, Dirk Shaufs i Vili Lambregt, a slavu su stekli i pesmama „What’s a Woman?”, „Heading for a Fall”, „Sunny Days” i „Don’t Break My Heart”. U protekle tri decenije sastav je objavio šest studijskih albuma i tri kompilacije i prodao više od 10 miliona albuma i tri miliona singlova.
Pevačica Klajn je 1. januara napunila 60 godina i tada je najavila da posle oproštajne turneje želi da se posveti mirnijem životu.
Kakvi su vam planovi posle ove turneje?
Završiću turneju i onda ću da vidim, možda nešto novo naiđe. Nemam nikakvu ideju o tome šta ću da radim sledeće (smeh).
Kako se osećate povodom oproštajne turneje?
Osećam se odlično. To je način na koji završavam ovu priču. Nemam toliko jakih emocija, ne žalim ni za čim. Samo sam osetila da to treba da uradim i, evo, radim. Gde god da odemo, uvek je lepo. Pevala sam u toliko mesta, u Libanu, u Maroku… Naravno, publika je svuda drugačija jer su ljudi različite prirode. Ako idete na jug, tamo su ljudi ekstrovertniji, na severu su rezervisaniji. Istočni deo Evrope je odlična kombinacija oba pola. Vi ste disciplinovani i imate mnogo poštovanja dok se peva, što cenim, a na kraju izražavate svoja osećanja.
Kako su reagovali saradnici i porodica na pomen o oproštajnoj turneji?
Nikada ne mogu da vas shvate kada želite da napravite promenu. Ljudi ne vole promene, oni vole da sve bude kao što je nekada bilo. Bilo je različitih reakcije. Neki, koji me vole, podržali su me u onome za šta mislim da je najbolje za mene. Naravno, ima onih koji zarađuju novac od „Vaja kon dios”. Za njih je ovo teško, jer će i oni morati da naprave neke promene.
Do kraja osamdesetih, skoro deceniju i po, bili ste u muzičkoj industriji pokušavajući da se probijete. To vam je konačno uspelo sa pesmom „Just a Friend of Mine” (1987). Da li ste pre toga pomišljali da treba da dignete ruke od muzike?
Toliko puta sam razmišljala o tome jer morate da zarađujete, morate da donosite hranu kući. Bila sam samohrana majka, imala sam sina i morala sam da brinem o njemu. Imala sam 31 godinu kada smo objavili „Just a Friend of Mine”. Tada sam imala težak život i bilo je trenutaka kada sam pomislila kako me to neće odvesti nikuda. Ali nešto u meni je govorilo da ne bih mogla da se bavim ničim drugim u životu. Naposletku sam pratila to što sam osećala, htela sam da probam.
Ubrzo posle prvih uspeha preminuo je jedan od osnivača benda – Dirk Shaufs. Kako je to uticalo na dalji rad grupe i na vas lično?
Kada smo počeli da zarađujemo mnogo novca situacija sa Dirkom je postala nepodnošljiva. Voleo je drogu, kupovao ju je sve više. Imao je mnogo prijatelja koji su bili uz njega samo zbog toga što je mogao da kupuje drogu. Postalo je nemoguće sarađivati sa njim. Godinu dana pre nego što je umro, prestao je da bude član benda. Ta odluka bila je teška za nas. Morali smo da je donesemo, jer je bilo nemoguće raditi sa njim.
Dakle, muzička industrija je prilično teška?
Svaka industrija je teška.
A vi ste u trenutku najvećeg uspeha, tokom devedesetih, odlučili da se povučete sa scene. Šta se desilo?
Kada sam odlučila da napravim pauzu, bila sam umorna, iscrpljena fizički, mentalno, emocionalno. Znate, kada ste na putu godinama, dešavaju se svakojake emotivne stvari: Dirkova smrt, odlazak drugih muzičara… Bilo je neverovatno teško. U jednom trenutku bilo mi je potrebno da se povučem, da uvidim šta želim od života, ko sam ja uopšte i da povratim snagu, jer sam je skoro izgubila.
Tokom tih turbulentnih godina, da li ste imali vremena za sebe? Šta ste radili kada se završi nastup?
Po prirodi sam znatiželjna i zanimaju me mnoge stvari. Kada imam vremena, kada prvi put dođem u neki grad, trudim se da prošetam, da osetim to mesto, odem u neki muzej. Trudila sam se da idem u biblioteke da vidim koji su važni lokalni pisci kako bih ih kasnije pronašla na svom jeziku. Želela sam da otkrijem lokalnu muziku. Trudila sam se. Nisam uvek uspevala, niti imala vremena za to, ali kada jesam, to je bio deo karijere koji sam veoma volela. Dolazila sam u kontakt sa delovima sveta koje verovatno ne bih obišla da se nisam bavila muzikom.
U jednoj od vaših pesama pitate se „šta je žena ako nema muškarca uz sebe”. Ukoliko je ovo svet muškaraca, koliko vam je bilo teško da kao jedina dama u grupi predvodite bend?
Mislim da je ovo i dalje svet muškaraca. Mi žene našle smo svoj put, ali i dalje moramo da se borimo za naša prava. U trenutku kada postignemo puno samopouzdanje, ta muška moć će se povući. Naravno da smo mi različiti, žene su jače u nekim stvarima, muškarci u drugim. Treba da poštujemo jedni druge i da nijedna strana ne dominira nad onom drugom.
M. Savković - I. Aranđelović
objavljeno: 20.09.2013.
