Izvor: Politika, 24.Nov.2012, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stidljiva dama sa 60 godina staža

Znali smo da će album „Buena Vista Social Club” biti uspešan, još dok smo snimali u studiju, kaže Omara Portuondo

Uvek mi je zadovoljstvo da se vratim u Srbiju. Vaša zemlja je divna – reči su dive kubanske muzike Omare Portuondo, koja će sa orkestrom „Buena Vista Social Club” večeras u „Sava” centru publici podariti, kako kaže za naš list, noć tradicionalne kubanske muzike.

Dama moćnog glasa, koja je na scenu stupila kao devojčurak, a danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iza sebe ima tridesetak albuma, prodatih u milionskim tiražima, muzikom se zarazila slušajući roditelje kako joj pevaju. A na repertoaru su bile, u to vreme, popularne pesme, uspavanke, a jednu od tih numera „Veinte años”, kako priznaje, danas ona peva na svojim koncertima. Iako nevoljno, karijeru je počela, ne kao pevačica, već kao igračica u čuvenom kabareu „Tropikana”.

– Kada sam prvi put stala na scenu, nikako nisam mislila da ću biti igračica, niti pevačica. Jer iako sam uživala u tome, bila sam vrlo stidljiva. I nisam volela da pokazujem svoje noge! Tada mi nije palo na pamet da ću 60 godina kasnije i dalje biti na sceni i pevati.

Bila je u ženskoj grupi „Quarteto Las d’ Aida” sa svojim sestrama. Taj sastav bio je uspešan, ne samo na Kubi, a vreme provedeno sa koleginicama danas vidi kao pravo muzičko obrazovanje.

– Mnogo sam naučila u toj grupi, pogotovo kroz rad sa Elenom Burk. Naučila sam tehniku, kako da savladam harmonije, ili kako da postavim svoj glas u odnosu na ostale vokale – kaže Omara, koja se po napuštanju grupe obrela u solo vodama, što joj je bio veliki izazov.

– Pogotovo zbog toga što sam do tada navikla da uz sebe, na sceni, imam sestre. Odjednom sam dospela u centar pažnje i našla se sama pod svetlom reflektora. Ali stvari se menjaju.

Jedan od najtežih trenutaka u karijeri, priznaje, desio se 1962, kada je usled izbijanja raketne krize morala da prekine seriju koncerata u Majamiju, napusti SAD i vrati se na Kubu.

– Bio je to veoma stresan period za sve nas. Svet bi definitivno i danas bio bolje mesto bez toliko oružja – ističe Omara, koja je za razliku od mnogih kolega, koji su napustili Kubu nakon što su Amerikanci uveli sankcije ovoj zemlji, ostala u domovini.

– Pa, ja sam Kubanka. Moja porodica, prijatelji, svi moji voljeni su tamo…

Ceo svet je saznao za sjajne kubanske muzičare slušajući album Raja Kudera „Buena Vista Social Club” iz 1997, koji je ovenčan Gremijem i gledajući istoimeni film Vima Vendersa, u kome slavni nemački sineasta prikazuje vremešne, ali vrsne muzičare, kako prvi put ili posle više od 30 godina izlaze van granica rodne zemlje i putuju u Ameriku, odnosno Holandiju, kako bi održali koncerte... Tek tada su muzičari, poput Ibrahima Ferera, Kompaja Segunda ili Rubena Gonzalesa postali poznati izvan Kube, a jedina dama među 14 muzičara bila je Omara Portuondo. O tome kakvo je iskustvo bilo raditi na tom albumu i filmu, i da li je čitava ekipa očekivala takav uspeh širom sveta, naša sagovornica priča:

– Znali smo da će album biti uspešan, još dok smo snimali u studiju. Bilo je nekako posebno, atmosfera je bila neponovljiva. Ali nismo očekivali toliku slavu. Sećam se, usledili su koncerti u Amsterdamu i Njujorku, i te noći su bile pune „električnog” naboja, a mi smo svi bili veoma nervozni. Bilo je divno doživeti takav uspeh, a mnogo toga dugujemo kvalitetu tradicionalne kubanske muzike – ističe Omara, koja i danas tuguje za kolegama, Fererom, Segundom i Gonzalesom, koji su preminuli pre nekoliko godina.

– Svako od njih je bio pravi maestro. Bili su izuzetni muzičari, ali iako su otišli sa ovog sveta, i mnogo nam nedostaju, na svu sreću imamo njihovu muziku, njihove snimke. Zauvek će biti u našim srcima.

----------------------------------------------

Muzika je moj život

Uprkos tome što je krajem prošlog meseca napunila 82 godine, Omara ne staje. Prošle godine objavila je album sa kolegom Čučom Valdesom, a već planira i novo izdanje.

– Iz studija sam krenula na turneju jer radim na novom albumu, planiranom za sledeću godinu. I čim završimo turneju, vraćam se u studio. Muzika je za mene život. Ne mogu da živim bez nje!

J. Koprivica

objavljeno: 24.11.2012.

Nastavak na Politika...