Izvor: Politika, 15.Nov.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema velikog zadovoljstva od malih pobeda
Nisam spremio keca iz rukava. Ali nadam se da je način na koji sviram dovoljno provokativan, kaže Vlatko Stefanovski pred večerašnji koncert u Beogradu
U Beograd ponovo dolazi Vlatko Stefanovski. Ovaj put da se publici Grand kazina predstavi izvedbama iz svog repertoara na akustičnoj gitari uz pomoć „looper redale”. Na večerašnjem solo koncertu „Gitarske meditacije” poznati gitarista zadavaće sebi, na licu mesta, harmonije i ritmičke strukture, a goste „Diva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sale” obradovaće i poznatim temama iz svoje poznate set-liste.
Razgovor za naš list vodio je telefonski, bez obzira što je u trenutku poziva bio u pošti.
Dolazite da publiku obradujete gitarskim meditacijama, bez udvaranja i zatvorenih očiju. Šta na večerašnjem koncertu posetioci mogu da dožive, možda, kao iznenađenje?
Stalno se trudim da donesem neki novi ugođaj. Prvi put ću svirati u tom prostoru. Zanimljiv je. A što se tiče iznenađenja – nisam spremio keca iz rukava. Ali nadam se da je način na koji sviram dovoljno provokativan.
Šta osećate dok svirate? Kuda u tim trenucima odlazite ili otplovljavate?
Isključite jedno čulo da biste dali prednost nekom drugom. Da vas neki pogled ne prekine u koncentraciji. Da date bolji prostor mašti.
Pre nekoliko godina izjavili ste da će svet tek prepoznati ono što radite? Da niste preskromni? Biće da je svet to već saznao. O tome, između ostalog, govori i činjenica da ste na listi 100 najboljih svetskih gitarista.
Hvala što mislite da sam skroman. Ali već ima dovoljno neskromnih ljudi. Ipak smatram da sam u senci jer živim na Balkanu. Nisam odlučio da odem u neki od glavnih centara gde su svetla malo jača. Zaista mislim da sam malo po strani. Nadam se da će svet prepoznati to što radim.
Šta je to još potrebno da se popnete na vrh sveta?
Da se pojavim na naslovnoj strani „Gitar plejera”. Da prodam milion ploča ili nekoliko stotina hiljada. Ili da imam jaču koncertnu agenciju koja bi mi organizovala turneju. Ne žalim se. Dobro mi je i ovako.
I dalje smatrate da je, kada je o svetskoj muzičkoj sceni reč, Balkan još uvek siva zona?
Postoji veliki interes u svetu za balkansku muziku. Nismo anonimusi. Putujemo, ne samo ja, već i druge kolege. Opet, kada se poredimo sa brazilskom, kubanskom, afričkom muzikom... to je više fensi. Ipak, vreme Balkana će tek doći. Moramo i mi malo da poradimo na tome. Da napišemo domaći zadatak.
Volite da izlazite na klizav teren. Šta „hokejaši starog kova”, poput vas, Miroslava Tadića, Teodosija Spasova… pripremaju publici u periodu koji je pred nama?
U januaru će biti tri, četiri gala koncerta. Prvo u Monaku, gde ću nastupiti sa Monte Karlo filharmonik orkestrom, zatim sledi nastup u Lajpcigu. A dvadeset dana kasnije u londonskom Barbiken teatru sa Londonskim simfonijskim orkestrom nastupamo Miroslav Tadić, Teodosi Spasov i ja. Spasov je uradio aranžmane. Sviraćemo balkansku muziku. Treba biti uporan i strpljiv da biste tako nešto dočekali. Mora čovek sebi da zadaje zadatke koji nisu tako laki. Nema velikog zadovoljstva od malih pobeda.
Koji biste period u vašoj karijeri obeležili kao najplodniji? Ili kao najuzbudljiviji? Ili, možda, najteži?
Početak karijere, kad imaš početnički entuzijazam. Kao da je kometa pala u moje dvorište. Vau! To je najuzbudljivije. Kasnije se prašina slegne. I počnete da razmišljate šta radite, šta ćete tek da radite. Najsvetliji trenutak je rođenje dece, ako ste to doživeli i ako možete da kažete da imate srećnu porodicu.
Vi ste srećan čovek?
Ne mogu da se požalim. Radim uporno na realizaciji sopstvene sreće. To ne dolazi spontano. Uostalom, narodna poslovica kaže da je svako kovač sopstvene sreće.
Snežana Čikarić
objavljeno: 16.11.2012.
