Izvor: Politika, 14.Sep.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su „Ljube” osvojile ruski rokenrol
Grupa bardova okupila se sa idejom da promovišu patriotske pesme i da na čelu imaju izrazito upečatljiv muški vokal
Rusija ima veoma razvijenu rok scenu, a ono što tu scenu posebno odlikuje jeste autorstvo koje se vrlo često oslanja na muziku takozvanih – bardova. Oni su pesnici koji svoje stihove kazuju obogaćene muzikom. Tekst je ono što je primarno, mada su bardovi s vremenom stvorili stil koji u način interpretacije često uključuje i ono što se približava teatarskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvođenju.
Grupa „Ljube” jedna je od onih koja tu „bardovsku liniju” često prati vrlo dosledno. Njihova muzika i koncerti pretvaraju se u predstavu u kojoj publika pomno prati svaku reč i svaki pokret muzičara. Kompozicija „Breze” jedan je od najboljih takvih primera. U njoj autor govori o čežnji za daljinama i o brezama pored puteva kao simbolu tih daljina i čovekovoj želji da se suprotstavi tom beskraju zarad izlečenja sopstvene duše.
Grupa „Ljube” nastala je 1989. u Lubercu (delu Moskve) i aktivna je i danas. Njihova muzika mogla bi da se svrsta u kategoriju folk-roka ili ruske šansone, ali i vojne muzike iz sovjetskih vremena. Do sada su izdali 16 albuma i spadaju u ikone ruske muzike.
Okupili su se prema zamisli producenta Igora Matvijenka, a sa idejom da promovišu patriotske pesme i da na čelu imaju izrazito upečatljiv muški vokal. Nikolaj Rostorgajev, koji je već imao status „narodnog umetnika Rusije”, pokazao se kao idealno rešenje. Naziv „Ljube” predložio je Rostorgajev spajajući tako dve stvari: deo Moskve u kojem je bend nastao i izraz „bilo koji”, čime je podvučena različitost muzičkih pogleda članova grupe. A članovi su bili: Aleksandar Nikolajev na basu, Vjačeslav Tereščenok na gitari, bubnjar Rint Bahtajev i Aleksandar Davidov na klavijaturama.
Početak karijere nije previše obećavao, ali kada su pozvani na seriju koncerata čiji sponzor je bila čuvena pevačica Ala Pugačova, stvari su krenule uzlaznom putanjom. Prvu kompilaciju svojih pesama izdali su pod nazivom „Od sada ćemo živeti po novom”, što se odlično uklapalo u atmosferu koja je u najvećoj državi na svetu vladala 1990. godine. Možda zbog toga popularnost grupe naglo je porasla tako da su njihove kompozicije ušle u najuži izbor za pesmu godine.
Prvi album „Atas” izdali su 1991. Sve pesme bile su već poznate njihovim ljubiteljima bilo sa koncerata ili radija i televizije. Na naslovnoj strani nalazila se njihova fotografija na kojoj su obučeni u uniforme Crvene armije iz vremena Građanskog rata. Usledili su koncerti u Moskvi i drugim velikim ruskim gradovima, kao i pisanje novih pesama.
Prvi video snimili su u Sočiju za pesmu „Ameriko, prestani da se glupiraš”. Video je 1994. prikazan na festivalu u Kanu i dobio je specijalnu nagradu za „komediografske i vizuelne efekte”. Usledile su uobičajene promene u članstvu i snimanje novog albuma nazvanog: „Ko kaže da loše živimo…?”. To je već bilo vreme kada se bend dobro ukotvio među mnogobrojnom ruskom rok publikom. Svoje bardovsko opredeljenje dokazali su snimanjem dva hita čuvenog pesnika Vladimira Visockog: „Na grobovima braće” i „Pesma o zvezdama”.
Desetogodišnjicu rada obeležili su turnejom po Ukrajini. Svirali su na mnogim svečanostima, uključujući i proslave Dana pobede gde su (2001) bili primljeni lično od predsednika Rusije Vladimira Putina koji se pohvalio da je njihov veliki obožavalac.
Usledila su nova snimanja i lagani prelazak od „militarističkih” tema na one teme posvećene ljubavi i svakodnevici. Snimili su i jednu kompoziciju na engleskom jeziku. Bila je to: „Nema više barikada”, u kojoj su na svoj način opisali osnove ruske demokratije.
---------------------------------------------------------------
Breze
Zašto u Rusiji breze tako šume
Kao da ova bela stabla sve znaju
Pored puta, opirući se vetru stoje
A listovi im tako tužno opadaju
Krenuo sam na put, željan prostranstva
Možda je to sve što ću znati u životu
Ali zašto lišće tako tužno leti
I dušu pod košuljom miluje
A u srcu opet plam-plam
I opet, i opet, bez odgovora
A listić sa breze pada mi na rame
I on se, kao i ja, otrgao od stabla
Sedim pored puta sa tobom rođena
Ti znaš da ću se vratiti
A bakica mi odmahuje rukom na pozdrav
I za mnom kapiju zatvara
Zašto u Rusiji breze tako šume
Zašto harmonika tako milo svira
Prsti po dirkama preleću poput vetra
I poslednji, eh, zamire...
A u srcu opet plam-plam
I opet, i opet, bez odgovora
A listić sa breze pada mi na rame
I on se, kao i ja, otrgao od stabla
Slobodan Samardžija
objavljeno: 15.09.2014.
