Izvor: Politika, 06.Jul.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatsko blato koje asocira na Vudstok
Zvezde muzičke fešte na jarunskom Ostrvu mladosti u Zagrebu bili su „Foals”, „Black Keys” i „Pixies”
Specijalno za „Politiku”
Zagreb – Kliše je da završno pi-ar saopštenje sa muzičkog događaja počinje sa „završen je nikad veći, nikad posećeniji, nikad atraktivniji...”. Ali, evo, nedelju dana kasnije ne uspevam da smislim ništa čime bih bolje opisao deveto izdanje „INmjuzik” festivala, na jarunskom Ostrvu mladosti u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zagrebu.
Jedan hedlajner dnevno, i oko njega gomila različitih sadržaja na devet scena: to su dva drugačija aduta na koje računaju organizatori. Zvezde su ove godine bili „Foals”, „Black Keys” i „Pixies”. Uz njih, publika je mogla da čuje još oko pedesetak izvođača raznovrsne žanrovske orijentacije, pogleda pokoji film ili pozorišnu predstavu. Ali, iznad svega, da upije šarm i miris Jaruna, jezero i šumu, kao i blato poslednje večeri koje je neminovno asociralo na blato Vudstoka, kao što su i grupice okupljene oko dvolitarskih flaša piva, u kampu na Ostrvu Trešnjevka i pred ulazom, podsećale na hipi komune iz nekog drugog vremena. U takvom duhu, ispred bina na Jarunu ne stoje ljuti ćelavci, a mimoišao sam se samo sa jednim policajcem u uniformi! Po tvrdnji organizatora, festival je posetilo rekordnih 70.000 ljudi. Imali su itekako šta da čuju.
Za izvrsnu posetu nesumnjivo je najviše zaslužno bukiranje sastava „Black Keys”. Američkom duu ovo je bio jedini koncert u regionu – želeo ih je i „Egzit” – pa je njihov nastup privukao mnogo ljudi iz susednih zemalja, među kojima i iz Srbije. Gitarista Den Ojerbah i bubnjar Patrik Karni uspeli su nemoguće, da se sa garažnim rok-bluzom uspnu do glamura „Gremija”. Ali, taj uspeh ih nije promenio. Oni i pred 25.000 ljudi nastupaju kao da su u nekom omanjem klubu u bespuću Amerike – odmerenom glasnoćom (ponekad i previše), bez loženja publike, sa velikim pauzama između pesama ili čitavim bisom bez pratećih muzičara Ričarda Svifta i Džona Klementa Vuda. Ipak, takav stav je beskrajno simpatičan. Teško da ćete na njihovom koncertu „navijati” kao na tipičnom rok događaju, ali možete da oplaknete uši od truleži koja nagriza današnju muzičku scenu.
Muzika grupe „Pixies” počiva iz panka, ali je prošla kroz pop filter (Foto goindeepmusic.com)
„Pixies” su potpuno drugačiji. Njihova muzika počiva iz panka, ali je prošla kroz pop filter, kao i inficirana britanskim pogledom na rokenrol, i ta mešanja je moguće osetiti. Za razliku od pomalo autističnih Ojerbaha i Karnija, Blek Frensis i njegovo društvo izašli su na scenu uniformisano odeveni u crno, zauzeli pozicije i od starta ponudili snažan bit stadionskog karaktera, uz koji su tela sama poletela na ples. U programu su dominirale kultne ploče „Doolittle” i „Surfer Rosa”, sa devet, odnosno sedam pesama, uprkos okolnosti da imaju novi album „Indie Cindy” – Frensisu je bilo jasno da je veći deo publike želeo ogoljenu zabavu, sa onim što mu je poznato. Kao pravi lider, on svojom snagom nosi celokupan koncert, čak i ako je sa pevanjem bilo problema. Ove večeri imao je ipak i dobru podršku bubnjara Davida Loveringa, a posebno nove članice, atraktivne basistkinje Paz Lešantin, koja je uspešno zamenila Kim Dil.
Dobrodošlicu posetiocima je opet pružao „INteatar”, u kome su održane „Stilske vježbe”, Pere Kvrgića i Lele Margitić, kao i monodrame „Dream of Life” o životu Peti Smit, u izvođenju Senke Bulić, i „Međuigre 0-24” Zijaha Sokolovića. Preko puta se nalazila scena „Ko to tamo peva”, pored koje je ponovo bio parkiran autobus iz kultnog filma, kao mizanscen za vesele vibracije Ljetnog kina i Ramba Amadeusa.
Australijski „Wolfmother” je utopljen u starinskom hard roku, sa pesmama koje liče na nevešto evociranje „Black Sabath” i „Deep Purple”. Američki MGMT su daleko uspešniji kao derivat „Pet šop bojsa”, sa dopadljivim melodijama iznad elektronskih harmonija, i hipnotičkim video-instalacijama. Na „vorld stejdžu” je briljirao tuareški gitarista i pevač Bombino. Čuli smo i nekoliko zanimljivih nastupa mlađih hrvatskih sastava, poput ženskog kvarteta „Žen”, ili muškog kvarteta „S3ngs”. U jednom šatoru, pod devizom „Tko pjeva zlo ne misli”, organizovane su karaoke, a na više punktova su različitu muziku servirali lokalni di-džejevi. Ponovo je najbizarniji bio „The Dukes Box”, petočlani britanski bend koji se tri dana znojio zatvoren u džuboksu, strpljivo ispunjavajući narudžbine okupljenog sveta.
--------------------------------------------------------------------------
„Partibrejkersi” zasenili „Foals”
Iz Srbije su (na glavnoj sceni) nastupili i Vlada Divljan, u pratnji „Ljetno kino big benda” (stihovi „kad kiša pada ti si oblak sna” savršeno su „legli” uz provalu oblaka), i „Partibrejkersi”. Istaknuti zagrebački kritičar Aleksandar Dragaš tvrdi da je njihov nastup prvog dana zasenio čak i hedlajnere „Foals”.
Vojislav Pantić
objavljeno: 07.07.2014.
