Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film je nezamisliv bez muzike
Kompozitor mora da razume film da bi ga obogatio odgovarajućom muzikom, smatra Zoran Simjanović
Film bez muzike je sakat – izjavio je jednom prilikom francuski reditelj Patris Šero. O značaju nota za veliko platno govorili su mnogi sineasti, od Frensisa Forda Kopole do Martina Skorsezea. Da je muzika temelj filma, kako je rekao Vim Venders, svedoči i to što je prva asocijacija na mnoga remek-dela sedme umetnosti upravo muzika!
Pre 105 godina slavni kompozitor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kamij Sen Sans prvi je napisao specijalnu muziku za delo „Ubistvo vojvode od Giza”. A kompozitor austrijskog porekla Maks Štajner je pre ravno osam decenija, u eri zvučnog filma, potpisao kompletnu muziku za ostvarenje „King Kong”. Upravo tridesete godina 20. veka označavaju revoluciju u filmu, ocenjuje jedan od naših najistaknutijih kompozitora, koji je svojom muzikom obogatio kultna ostvarenja domaće kinematografije, i profesor primenjene muzike Zoran Simjanović:
– Tada i kompozitori dolaze pameti, pa osnivaju udruženja koja se bave zaštitom i zabranom krađe muzike. Kada su producenti shvatili da moraju da plaćaju ogromne tantijeme za muziku koja je već korišćena, odlučuju da naručuju muziku i zapošljavaju kompozitore kao službenike za velike plate i oduzimaju im prava za tantijeme – objašnjava Simjanović, čijom je upornošću nedavno u Centru „Sava” obeleženo 102 godine srpskog filma i 105 godina filmske muzike.
Maksa Štajnera („Kazablanka”, „Prohujalo s vihorom”) i Alfreda Njumana, devetostrukog dobitnika Oskara za originalnu muziku („Sve o Evi”, „Kako se udati za milionera”) Simjanović naziva veličinama u svetu filmske muzike. A da li bi „Građanin Kejn” mogao da se „zamisli” bez muzike Bernarda Hermana, „Kum” bez kompozicija Nina Rote, ili „Dobar, loš, zao” bez Morikonea?
– Možda da ta muzika nije napisana i usvojena od svih nas. Bilo je slučajeva da su reditelji, čekajući originalnu muziku (to najmanje traje mesec dana otkada je film konačno završen), polagali neku postojeću muziku da im montaža bude lakša, pa nju usvajali, odbacivši odličnu specijalno pisanu muziku. Na sreću po kompozitore, to su izuzeci.
U bogatoj karijeri naš sagovornik komponovao je muziku za više od 60 filmova i više od 50 TV filmova i serija. Nekadašnji član „Silueta” i „Elipsa” kaže da nije proživeo svoj rokerski period, sigurno ne bi bilo ni takve muzike za „Grlom u jagode” ili „Nacionalnu klasu”.
– Postoje situacije kada reditelji, obično neiskusni, traže da im kompozitor napravi „takvu i takvu muziku”. Mnogi kompozitori na takvu izjavu dobiju ospe. Neophodno je da kompozitor u razgovoru sa rediteljem, još na početku stvaranja filma, priča i o tome šta, kako i kakvu muziku da piše. Može, kao primer, da se upotrebiti „Grlom u jagode”: da muzika bude setna sa elementima sećanja...
Ako se govori o najboljim dometima na polju filmske muzike, nameću se, po Simjanoviću, kompozitori Nino Rota, Džon Vilijams, Enio Morikone, Moris Žar, Džon Beri, Elmer Bernštajn…
– To su pravi majstori koji su umeli i da razumeju film i da ga obogate odgovarajućom muzikom. Muzika pored toga što mora da bude dobra, treba da bude i odgovarajuća. Neki put ovo drugo je i značajnije.
----------------------------------------------
Producentska ujdurma
Često se poistovećuju filmski saundtrek i specijalno komponovana muzika. Filmove Kventina Tarantina, Gaja Ričija, Baza Lurmana ili Denija Bojla pamtimo po upečatljivim muzičkim temama, ali tu se ne može govoriti o filmskoj muzici. Uprkos sve učestalijem angažovanju pop zvezda da „sačine” saundtrek za film, originalna muzika, po Simjanoviću, ne gubi na značaju:
– To je producentska ujdurma. Kada su kompozitori shvatili da su im oduzeti tantijemi, počeli su da prave muziku samo za „taj” film da ne bi „siromašnom” producentu zaradili još gomilu para. Producenti su onda pribegli drugom sistemu: angažuju pop-rok grupe da im ustupe njihove tek napisane pesme koje koriste u filmu i na taj način reklamiraju ploče tih sastava. Udara tuk na luk, ali ipak svi mi gubimo.
J. Koprivica
objavljeno: 02.09.2013.
