Izvor: Politika, 26.Jun.2014, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito–Staljin: godišnjica brutalnog obračuna
Postavlja se pitanje zašto Staljin u periodu od 1948. do 1953. nije napao Jugoslaviju? Da li bi jugoslovenski narodi pristali na sovjetsku okupaciju? I da li bi invazija izazvala krizu na svetskom nivou?
Ono što je za Rim i Carigrad bila 1054. godina to je za Moskvu i Beograd bila 1948. Da bi razumeli šta se dešavalo u odnosima između nekada najvećih saveznika potrebno je shvatiti pozadinu tadašnje svetske političke situacije.
Nad Evropom se polako spuštala čelična >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavesa. Svet je ulazio u novu epohu „hladnog rata”. U svetlu tih događaja Moskva i Vašington, strahujući da ona druga strana predstavlja pretnju po ostatak sveta, započeli su da utvrđuju frontove deleći svet na dve interesne sfere. U svakom taboru tražilo se jedinstvo protiv „đavola”. Za Moskvu, „đavo” je bio oličen u imperijalističkom i kapitalističkom zapadu, za Vašington to je bila „crvena komunistička pretnja”. Staljin je u socijalističkim zemljama doživljavan kao polubožanstvo. Kao što je papa uživao privilegiju „papske nepogrešivosti” istu privilegiju uživao je i Staljin. Svaka njegova odluka bila je nepogrešiva.
Dve godine po završetku Drugog svetskog rata, 1947. u Beogradu je formiran Kominform– Komunistički informacioni biro, odnosno Informbiro, kome su pripadale sve komunističke i radničke partije. Cilj Kominforma je bio da ujedini komunistički svet posle raspada Komunističke internacionale.Bio je to i put za Staljinovu direktnu kontrolu zemalja „narodne demokratije”.
Između Moskve i Beograda sve do 1947. odnosno 1948. vladali su idilični odnosi. Međutim, ne može se reći da je Tito bio Staljinov dužnik jer je ravnopravno učestvovao i vodio borbu protiv okupatora. Nije bio jedan od onih komunističkih vođa iz zemalja istočnoevropskog bloka koji su došli na vlast zahvaljujući direktivama iz Kremlja i uz pomoć Crvene armije.
Prva neslaganja su se javila u Staljinovim i Titovim pogledima na Balkan. Radilo se na stvaranju balkanske federacije koju bi činili: Jugoslavija, Bugarska i Albanija. Staljin je smatrao da će na ovaj način lakše kontrolisati pomenute zemlje. Postojalo je neslaganje oko grčkog građanskog rata. Staljin je bio protiv pomoći grčkim komunistima zbog prethodnog dogovora sa Čerčilom. Taj dogovor je poznat i kao „procentni sporazum”, kada su Staljin i Čerčil na jednom papiriću pisali procente o uticaju istoka i zapada u balkanskim zemljama.
Takvo razmišljanje je početkom 1948. dovelo do razmenjivanja pisama između dve zemlje na državnom nivou. Staljin je koristio psihološke pritiske tako da je poslao svoje pismo na godišnjicu puča (27. mart 1941) omalovažavajući Komunističku partiju Jugoslavije.
Da li je u pitanju sudbina ili nešto treće, ali ta prva rezolucija je objavljena 28. juna 1948. Na Vidovdan je objavljena i rezolucija u Bukureštu pod naslovom: „O stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije”. U toj rezoluciji je napisano između ostalog da: ,,Partijom rukovode špijuni i strani plaćenici...” U julu 1948. održan je Peti kongres KPJ koji je jednoglasno odbacio optužbe i objavio čuveno „istorijsko ne” Staljinu.
U pokušajima da Beograd stavi pod kontrolu, Moskva je koristila razna sredstva. Od ucena, atentata do pretnje invazijom. U sovjetskoj štampi su izlazile Titove karikature gde je on predstavljan kao zmija, izdajnički Juda, kao neko ko, sejući smrt, otplaćuje zapadne, kapitalističke kredite. I na kraju, prikazivan je kako nosi nacistički simbol– kukasti krst.
Na Dan republike, 29. novembra 1949. doneta je Druga rezolucija pod nazivom: „Jugoslovenska Partija u rukama ubica i špijuna”. U ovoj rezoluciji je rečeno da je „izvršena transformacija Jugoslavije iz faze buržoaskog nacionalizma u fašizam”. Iste te godine za pristalice staljinističke, tvrde linije otvoren je zloglasni logor na Golom otoku.
Najopasniji momenat u čitavom ovom sporu dogodio se sredinom novembra 1952. kada su tenkovske jedinice Crvene armije krenule iz Bugarske ka Bosilegradu. Sve je izgledalo kao da je invazija započela, a onda, odjednom, tenkovi su napravili zaokret od 180 stepeni i vratili se nazad.
Postavlja se pitanje zašto Staljin nije napao Jugoslaviju? Da li bi jugoslovenski narodi pristali na sovjetsku okupaciju? I da li bi invazija na Jugoslaviju izazvala krizu na svetskom nivou? Verovatno se u Kremlju postavljalo pitanje kako bi druge zemlje reagovale na invaziju pošto FNR Jugoslavija nije bila članica Varšavskog pakta.Jer Staljin je 1952. ugušio ustanak u Istočnoj Nemačkoj koja je bila članica pakta. Treba imati vidu i to da je sve do 1949. trajao građanski rat u Kini,čiji je ulazak u crveni tabor očekivao Staljin. Možda je bio zauzet time i čekao povoljan trenutak da se obračuna sa Jugoslavijom. Da li je za Staljina i njegovu geostratešku politiku veći značaj imalo Korejsko poluostrvo od Jugoslavije? Da li je Jugoslavija imala sreću u korejskoj nesreći da tamo izbije rat koji je trajao od 1950. do 1953. i time spreči Staljina da se vojno obračuna s Titom? Da je Staljin poživeo duže, da li bi isplanirao atentat na Tita kao što je to uradio protiv Lava Trockog, na drugom kraju planete, u Meksiku?
Na kraju, u ovom sukobu bio je poražen Staljin – umro je početkom marta 1953. Njegov naslednik, Hruščov je pokajnički došao, ovog puta ne kao u srednjem veku kao pokajnički dolazak u Kanosu, već u Beograd (1955), što je dovelo do kopernikanskog obrta u sporu. Oni koji su optuživali postali su optuženi. Odnosi između dve zemlje su normalizovani Titovom posetom SSSR-u 1956. Pre toga je usledio kongres KP Sovjetskog Saveza na kome je Hruščov tajno, a kasnije javno izneo referat protiv kulta ličnosti i staljinizma.
U osvit pobede u sukobu sa Kominformom i Sovjetskim Savezom, te 1956. kada je raspušten i Kominform, Moskva je sa članicama Varšavskog pakta izvršila invaziju na Mađarsku. Sukob sa SSSR-om Jugoslaviji je otvorio svetsku scenu i istrgnuo je iz čeljusti čvrstog, nehumanog socijalizma. Jugoslavija je na svojoj strani imala i sreću, i vreme i međunarodne okolnosti.
*Master istoričar
Berislav Kangrga
objavljeno: 26.06.2014
