Izvor: Politika, 12.Feb.2012, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajson u druženju pazi na svaki gest
Naš čovek iz svetskog boksa priča o svojim mečevima s Matom Parlovom, Ivanderu Holifildu, kralju boksa Hoseu Sulaimanu, meču od 100 miliona dolara...
Za novog predsednika bokserskog Biroa združenih slovenskih zemalja nedavno je u Moskvi izabran Miroslav Popović, predsednik Crvene zvezde Ginis i član Borda Svetskog bokserskog saveta (VBC).
Miroslav Popović je rođen 4. avgusta 1946. u Cetinju. Osnovnu školu završio je u Beranama, a gimnaziju i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu. Doktorirao je u Bugarskoj.
Njegova bokserska karijera nije bila blistava. Kao član Dinama iz Pančeva, stigao je samo do titule prvaka Vojvodine. A kao trener, sa ekipama i pojedincima, osvojio je oko 200 medalja, od toga 34 zlatne.
Živi u Beogradu. U braku s Mirjanom ima sina Luku i ćerku Lenu, a od njih troje unučadi.
Zašto ste bili lošiji bokser?
Nisam bio plašljiv. Boksovao sam u Prvoj ligi Jugoslavije i s najjačim borcima od srednje do teške kategorije. Ali u to vreme više sam bio u kafanama Skadarlije, nego na treninzima. Voleo sam društvo pesnika i novinara. Posebno druženje s Vladom Bulatovićem Vibom i Vaskom Ivanovićem iz „Politike” i čuvenim Jašom Grobarovom, koji, koliko vidim, i sad povremeno piše za „Politiku” zanimljive priče iz beogradskih kafana u kojima smo zajedno dočekivali zoru.
Kad ste otišli u trenere?
U januaru 1976. I do kraja te godine bio sam najbolji trener Jugoslavije za mlade boksere. Sledeće godine bio sam trener prvog sastava beogradskog Radničkog s kojim sam četiri sledeće godine bio šampion Jugoslavije.
Koga ste trenirali od asova boksa?
Najviše sam postigao s Vukašinom Dobrašinovićem. On je osvajač bronzane medalje na evropskom i svetskom šampionatu, a bio je i osvajač „Zlatne rukavice”. A Damir Škaro je na Olimpijskim igrama u Seulu osvojio bronzanu medalju. Bio sam pomoćnik Bruna Hrastinskog kad je Slobodan Kačar osvojio zlatnu olimpijsku medalju u Moskvi. Trenirao sam i Mirka Puzovića, Ljubišu Simića...
Koliko ste se družili s Parlovom?
On je bio veličanstven bokser i moj dragoceni drug. Bio je ono što se kaže „jedanput čovek” i sigurno jedan od najboljih boraca sveta svih vremena. S njim sam boksovao dva puta. Osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u Minhenu 1972, u poluteškoj kategoriji.
Kako ste prošli u borbi s Parlovom?
Naravno, oba puta je pobedio. Ali, uoči našeg prvog meča malo smo se i dogovorili. Posle Olimpijskih igara u Minhenu, u Zrenjaninu je organizovan meč „Izazivači protiv izazvanih”. I Parlova niko nije smeo da izazove. Onda su meni dali neki novac da ga izazovem. I učino sam to. Međutim pre tog egzibicionog meča dogovorili smo se da se udaramo samo u telo i to ne jako. Ali, za mene je i to bilo opasno po „život”. Kad sam, posle prve runde došao do mog ugla trener me je poljubio i rekao: „Odlično si se kretao. Nastavi tako”, a ja sam mu kazao: „Skidaj mi rukavice, pa uđi ti u ring”.
A šta je bilo sledeći put?
To je bio prvenstveni meč u Puli. Parlov je pre meča došao u našu svlačionicu i rekao mi: „Pope, nemoj da izlaziš na ring – moraću da te prebijem”, a ja sam, šaleći se, uputio njemu istu pretnju. I dobro sam se držao jedno vreme, a zatim je moj trener video da je đavo odneo šalu, pa je bacio peškir u ring u znak moje predaje.
Koga ste upoznali od svetskih legendi?
Nedavno je umro Anđelo Dandi, najbolji bokserski trener na svetu, ali, na moju žalost, nikada ga nisam upoznao. Nisam upoznao ni Kasijusa Kleja, najvećeg boksera svih vremena, iako ja više volim Majkla Tajsona, s kojim sam bio prošlog decembra u Las Vegasu. Zatekao sam ga u jednoj sportskoj hali kako se slika sa publikom. Za svaku sliku uzima po 55 dolara. I bogami taj red za slikanje nije bio mali, a on se sve vreme šalio i pričao sa ljudima kojima je prodao zajedničku sliku.
A šta ste Vi učinili?
Otišao sam s Tajsonom na večeru. Kad smo se pozdravljali on je „repetirao” kažiprst desne ruke ka meni i kazao: „Beograd, Jugoslavija”, a ja sam mu kazao: „Beograd, Srbija”. Nasmejao se i gestovima mi pokazao da je to za njega isto. Dugo smo tu sedeli i pričali o nekadašnjem i sadašnjem boksu i bokserima, ali i o politici, pa sam mu objasnio zašto „Beograd, Srbija”, a ne „Beograd, Jugoslavija”.
O čemu ste pričali?
U tom restoranu, u Las Vegasu, bio sam i 1987. Tada sam bio selektor amaterske reprezentacije Evrope u bokserskom meču protiv Amerike, a pomoćnik mi je bio trostruki olimpijski pobednik Mađar Laslo Pap. Taj meč se završio nerešenim ishodom. I o tome sam pričao s Tajsonom, koji je na mene ostavio utisak izuzetnog čoveka koji u tom druženju pazi na svaki gest, pokret i priču. U toku našeg razgovora je naišao Ivander Holifild, kome je Tajson, u toku meča, odgrizao uvo.
I kako su se pozdravili?
Obojica su bili vrlo srdačni, ali primetio sam da Tajson pokazuje neku malu grižu savesti, bio je skrušen, pa čak i pokunjen dok sam pričao s Holifildom, koga poznajem odavno. Ivander je veliki gospodin i uspešan biznismen.
Ko Vam je iz, tih krugova, najbolji prijatelj?
Pre svih to je Meksikanac Hose Sulaiman, koji me poziva i u svoju kuću. On je 33 godine predsednik Svetskog bokserskog saveta, a ja sam u Bordu VBC već 17 godina. On nije bio bokser. Njegov otac je osnovao tu federaciju. U njegovoj familiji ima njih tridesetak. Njihov posao je da se profesionalno bave organizacijom bokserskih mečeva ove federacije.
-----------------------------------------------------------
Boks je velika industrija
Da li u tom boksu ima lažiranja?
Ni slučajno. Takav pokušaj se kažnjava „streljanjem”. Profesionalni boks je velika industrija. Evo, 29. juna će se u Las Vegasu boriti atraktivni velteraši: Filipinac Meni Bakjao i Amerikanac Timoti Bredli, a pobednika čeka Amerikanac Flojd Mejveder. Meč u kome će, krajem godine, učestvovati Mejveder biće najvredniji boks svih vremena. Pobednik će dobiti 70 miliona dolara, a pobeđeni 30.
Slavko Trošelj
objavljeno: 12.02.2012
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
