Izvor: RTS, 24.Jan.2009, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posebne mere za izbor novog ruskog patrijarha
Sabor koji od 27. do 29. januara bira ruskog patrijarha koordiniraće poseban štab, dok će za bezbednost učesnika brinuti oko 12 hiljada policijaca i vojnika.
Po nalogu moskovskog gradonačelnika Jurija Luškova, u ruskoj prestonici osnovan je poseban štab radi koordinacija mera kako bi predstojeći arhijerejski i pomesni sabori Ruske pravoslavne crkve protekli bez teškoća.
Prefektura centralnog okruga zatražila je da „strukture" na koje se ovo odnosi budu od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svake pomoći učesnicima sabora u vezi dolaska u Moskvu, smeštaja, transtporta kroz grad i do hrama Hrista Spasitelja, gde se održavaju crkvena okupljanja.
Na tim maršrutama biće regulisan saobraćaj s pravom prioriteta a preduzeće se i obimne mere bezbednosti.
Štab će funkcionisati od 25. januara do 2. februara.
Za bezbednost će se brinuti 12.000 pripadnika policije i Unutrašnje vojske.
Na čelu operativnog štaba je general-major Vjačeslav Kozlov.
Patrijarh se bira na sastanku Pomesnog sabora koji će se održati od 27. do 29. januara u Moskvi, a novi poglavar ruske pravoslavne crkve biće rukopoložen 1.februara.
Broj učesnika i način kako će raditi Pomesni sabor odrediće 25. januara Arhijerejski sabor koji će trajati dva dana a mitropolit smoljenski i kalinjgradski Kiril će biti na čelu komisije za pripremu Pomesnog sabora i predsedavati samom Saboru.
Za sekretara je određen „upravnik poslova Patrijaršije" (što je analogno šefu predsedničke administracije u svetovnom životu) mitropolit kaluški i borovski Kliment.
Pored njih, u komisiju za pripremu Arhijerejskog i Pomesnog sabora ušlo je još 28 delegata koje je izabrao Sveti sinod, uključujući i one koji se smatraju mogućim naslednicima Aleksija Drugog, kao i predstavnike RPC iz inostranstva.
Svaka eparhija delegiraće za Pomesni sabor tri člana na način koji sama izabere, jedino je obavezno da na čelu delegacije bude rukovodilac eparhije, tako da će biti više od 700 delegata.
Iako se niko iz Ruske crkve ne izjašnjava o tome ko će sesti na upražnjeni tron, mediji spekulišu sa nekoliko ličnosti među kojima su najvažniji mitropoliti Kiril i Kliment.
Ukoliko bi Kiril seo na patrijaršijski tron, uz sav svoj liberalizam i dobre odnose sa drugim konfesijama, sigurno bi doslednije pokušao da sprovodi politiku pojačanja crkvene propagande, bavljenje problemima ruskog društva, nastojao bi na uvođenju pravoslavlja kao predmeta u srednje škole, ukratko, na većem učešću crkve u društvenom životu.
Tradicionalisti bi se više usmerili na unutarcrkvene probleme, rad crkve bi bio manje javan, a „konzervativni" Kliment bi se mogao pokazati i kao liberalniji - upravo je on autor kompromisnog rešenja da se u škole uvede „duhovno moralno vaspitanje", što znači - etika za ateiste, a izbor religiozne nastave za vernike raznih konfesija.
Poznat je i kao organizator božićnih čitanja u Kremlju koja su svake godine privlačila pažnju političara, javnosti i medija.
Preminuli patrijarh bio je veliki diplomata i umeo je vešto da balansira između konzervativnog i liberalnog krila crkve, da uspostavlja i održava dobre odnose sa ostalim konfesijama čiji broj u Rusiji nije mali.
Na mestu patrijarha bio je od jula 1990. do 5. decembra 2008. kad je preminuo u jednoj nemačkoj bolnici.
Kao uticajna ličnost u državi, s tesnim vezama s Kremljem, pomogao je da se obnovi moralni autoritet Crkve a bio je prijatelj srpskog naroda.
Poslednji put boravio je u Beogradu za vreme NATO bombardovanja 20. aprila 1999. godine, kada je, zajedno s patrijarhom Pavlom, u crkvi svetog Save predvodio molitvu za mir, kojoj su prisustvovale hiljade ljudi.
Rusija bira 3 kandidata za patrijarha
Izvor: RTV Pink, 25.Jan.2009, 10:37
Ruska crkva se priprema za izbor novog patrijarha . . . U Moskvi će danas biti održan Arhijerejski sabor na kom će biti izabrana tri kandidata, od kojih bi jedan 29. januara trebalo da bude izabran za 16. patrijarha moskovskog i cele Rusije. .
