Izvor: Glas javnosti, 17.Nov.2012, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola veka Solženjicinovog Ivana Denisoviča

MOSKVA - Pripovetka "Jedan dan Ivana Denisoviča" ruskog pisca i nobelovca Aleksandra Solženjicina objavljena je pre 50 godina, potom je skoro zabranjena i sklonjena iz biblioteka nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, a danas je na spisku obavezne školske literature u Rusiji.

Solženjicinovo ostvarenje opisuje dan jednog zatvorenika koji je za vreme staljinizma na osnovu lažne optužnice osuđen na 10 godina zatvora. Odluka da se stavi na spisak obavezne literature u ruskim gimnazijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << donesena je u periodu između 1991. i 1999. godine kada je predsednik Rusije bio Boris Jeljcin.

Pripovetka je objavljena 18. novembra 1962. godine po odluci Nikite Hrušcova koji je još 1956. na Dvadesetom kongresu partije održao tajni referat u kome je oštro kritikovao Staljinove greške.

Veliku zaslugu za objavljivanje Solženjicinovog romana imao je Aleksandar Tvardovski glavni urednik literarnog časopisa " Novi svet". Književni kriitičar Benedikt Sarnov je istakao da je objavljivanje Soženjicinove pripovetke bio veoma važan dogadaj, jer je tada u Sovjetskom Savezu prvi put objavljena knjiga o staljinističkim logorima.

Zbog toga je "Jedan dan Ivana Denisoviča" doživeo ogromnu čitanost, a hiljade bivših zatvorenika u logorima i roditelja onih koji su tamo pogubljeni pisali su Solženjicinu i nudili mu svoje svedočenje.

Solženjicin je inspiraciju za svoje ostvarenje našao i u sopstvenom iskustvu, pošto je ranije bio osuđen na osam godina logora u Kazahstanu, zato što je kritikovao Staljina.

"Moj otac je umro u logoru kada sam imao pet godina. Ono što me je posebno potreslo u romanu 'Jedan dan Ivana Denisoviča' je što se u njemu govori o onome o čemu nisu smeli da govore ni prijatelji mog oca, niti oni koji su bili u logorima", rekao je nekadašnji ruski disident Arsenij Roginski.

Odluka Hruščova da objavi Solženjicinov roman pozdravljen je u svetu, kao jedan od simbola distanciranja sovjetskog državnika od epohe staljinizma.

Nekoliko meseci kasnije, međutim, Hruščov se priklonio konzervativcima koji su se protivili objavljivanju Solženjicinove knjige i izjavio da je tema staljinističkih logora "opasna po društvo" i da je neophodno govoriti o Staljinovim greškama, ali i o njegovim zaslugama.

Solženjicin je trebalo da dobije Lenjinovu nagradu za književnost, ali je to u poslednji trenutak otklonjeno. Kasnije je izbačen iz Saveza pisaca SSSR čime mu je onemogućeno da objavljuje u svojoj zemlji.Njegovo najvece delo Arhipelag gulag objavljeno je na Zapadu dve decenije pre nego u Moskvi.

"Kada je objavljen 'Jedan dan Ivana Denisoviča' bio sam preplavljen pismima i svedočenjima. Dopisivao sam se sa nekima od autora, a onda sam shvatio da mi je sudbina dala ono što mi je bilo potrebno: materijal da napišem 'Arhipelg Gulag'", rekao je Solženjicin u jednom intervjuu.

Pošto je na vlast došao Leonid Brežnjev, Solženjicinovo ostvarenje pada u nemilost i nestaje iz biblioteka Sovjetskog Saveza, a jedini način da se dođe do njega bila su samizdat izdanja.

Za vreme vladavine Borisa Jeljcina "Jedan dan Ivana Denisoviča" stavljen je na spisak obavezne literature u gimnazijama.

Pred kraj života Solženjicin se iz inostranstva vratio u Rusiju gde je umro 2008. godine.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Glas javnosti...