Izvor: Vostok.rs, 10.Avg.2013, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u Egiptu: Kairo računa na pomoć Moskve
10.08.2013. -
Nove egipatske vlasti htele bi da uključe Moskvu u trganje za izlazima iz političke krize, koja je nastala sada u zemlji piramida. Takvo saopštenje pojavilo se u ruskoj štampi pošto je Katar odbio mapu puta koju su predložile SAD i EU. Pored ostalog, ona predviđa povratak Muslimanske braće na političku scenu. Po podacima nekih izdanja, Egipat je tobože već stupio u kontakt sa ruskim MSP.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
O tome da su međunarodni napori za regulisanje sitaucije u Egiptu neuspeli još 7. avgusta izjavio je privremeni predsednik Egipta Adli Mansur. Pregovore u Kairu pre nekoliko dana vodio je specijalni predstavnik EU Bernardino Leon i zamenik državnog sekretara SAD Vilijam Berns. Njima su se takođe priključile diplomate iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ne krije da Rusija ima kontakte sa predstavnicima različitih političkih snaga Egipa. On je izjavio 7. avgusta u Moskvi da Rusija polazi od nefleksibilnosti osnovnog principa međunarodnog prava da sudbinu svake zemlje treba da rešava njen narod.
- Međunarodna zajednica trebalo je da spreči ovaj princip i da učini sve da podstakne političke snage svake pojedine države – u datom slučaju Egipta – kako bi one nalazile kompromis, išle putem nacionalnog pomirenja, izrađivale sporazume koji će osiguravati jednaka prava svih političkih, etničkih, konfesionalnih grupa, kao i komforni život svih grupa i slojeva stanovništva u svojoj zemlji. Drugog puta nema. Upravo od toga polazimo kada održavamo naše kontakte sa predstavnicima raznih političkih snaga ARE.
Prema podacima ruskog lista Komersant, ministar inostranih poslova prelazne vlade Nabil Fahim već se povezao na svoju inicijativu sa rukovodstvom MSP Rusije. On je izrazio spremnost na saradnju i pohvalio je Mosvku za to što ona ne ide iz krajnosti u krajnost u svojoj bliskoistočnoj politici.
Rusija može da pomogne Egiptu u regulisanju krize kao pošteni broker. Njena reputacija u velikoj arapskoj zemlji je bolja nego SAD ili EU, uveren je ekspert Instituta za Bliski Istok Sergej Seregičev.
- Dobro je i pravilno što mi predlažemo posredničke napore. To će u krajnjoj meri naterati strane u konfliktu da se drže u okviru pristojnosti, zato što u Egiptu zaista postoji ozbiljna pretnja od građanskog rata. Ali bez unutrašnjeg kompromisa, bez spremnosti da se on traži, malo šta će uspeti. Glavni problem je u tome što same strane ne znaju kakva varijanta razvoja Egipta – svetovna, nacionalistička, pod okriljem vojne diktature, ili islamistička – može da donese korist.
Sadržaj zapadne mape puta bio je malo poznat. Sudeći po nepotpunim saopštenjima, ona je predviđala oslobađanje smenjenog bivšeg predsednika Mohameda Mursija u zamenu za njegov pristanak da ode iz zemlje. Takođe je bilo reči o povratku uticajnih članova pokreta Muslimanska braća na političku scenu sve do njihovog vraćanja na rukovodeće dužnosti. Upravo taj uslov je bio potpuno neprihvatljiv za nove egipatske vlasti.
Posrednička uloga SAD i EU bila je unapred osuđena na neuspeh, smatra analitičar Instituta za Istok RAN Boris Dolgov. Obe strane su podržavale Muslimansku braću, pošto su oni sa svoje strane podržavali sirijsku opoziciju. Nova vlast se prema posredništvu EUi SD odnosila sa podozrenjem, dodaje Boris Dolgov.
- Tokom svih savremenih perioda istorije Egipta Rusija je igrala prilično značajnu ulogu i njegovom uspostavljanju, pružala mu pomoć. I sada bi Rusija mogla da bude posrednik u regulisanju političke krize. Ali treba, naravno, biti realan.
Sukob pristalica i protivnika nove vlasti u Egiptu traje od smenjivanja predsednika Mursija 3. avgusta. Za to vreme u sukobima sa policijom, u međusobnim tučama po raznim podacima je poginulo oko 250 ljudi.
Nova vlast je već pokrenula mehanizam razrade novog ustava. Naredne godine treba da se održe izbori za parlament, a zatim izbori za novog predsednika Egipta. Po mišljenju analitičara, na ovu dužnost može da pretenduje samo aktualni ministar odbrane zemlje, general Abdel Fatah al-Sisi. Njegovim portretima su pretrpani svi glavni trgovi Kaira. Njegove pristalice mu čak prorokuju slavu drugog Nasera, jednog od lidera revolucije 1952. godine i nezamenjivog rukovodioca Egipta od 1954. do 1970. godine.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
