Izvor: Blic, 29.Sep.2012, 03:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podelili preduzeća pa pišu zakon

Već sada je gotovo izvesno da profesionalizacija javnih preduzeća neće biti sprovedena imajući u vidu način na koji se odvija. Najpre su postavljeni novi direktori, mahom po političkoj liniji, pa se tek onda pribeglo pisanju zakona, zbog čega stručna javnost zaključuje da se novi propisi donose za neku buduću vlast.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je nedavno da će u ponedeljak početi javna rasprava za donošenje zakona o javnim preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojim će se urediti njihov rad. Dve nedelje pre toga ministar je rekao da je profesionalizacija javnih preduzeća neminovnost, te da ovaj zakon predviđa da se direktori, od republike do lokala, razreše i budu vršioci dužnosti do izbora novih na konkursima.

- Takođe, napustiću praksu da ministar bira direktore 173 filijale Poreske uprave širom Srbije, i oni će se birati na konkursu - kazao je tada on.

U međuvremenu su na pozicije direktora javnih preduzeća izabrani Aleksandar Obradović za prvog čoveka EPS, koji je inače kadar Srpske napredne stranke. Zatim, za direktore retkih uspešnih državnih firmi - PTT, „Transnafte“ i „Elektromreže“ Vlada je postavila partijske kadrove ili finansijere vladajućih stranaka - Milana Krkobabića iz PUPS, Miloša Tomića i Nikolu Petrovića, bliske SNS. Jedini novi direktor koji nije stranački kadar jeste Predrag Ćulibrk, koji će voditi Telekom.

Novi direktori

PTT - Milan Krkobabić(PUPS) Transnafta - Miloš Tomić(SNS) Elektromreža - Nikola Petrović(SNS) Telekom - Predrag Ćulibrk(nestranačka ličnost) EPS - Aleksandar Obradović(SNS)

Zanimljivo je, međutim, i to da su svi oni, osim Milana Krkobabića, koji nema v.d. status, postavljeni kao vršioci dužnosti.

Izvor „Blica“ kaže da se u predlogu zakona nalazi odredba koja podrazumeva raspisivanje konkursa, ali da će na svakoj partiji biti da odluči da li će svoje visoke stranačke kadrove lišiti mogućnosti da se kandiduju za direktore.

U URS, koji su i predlagač zakona, tvrde da iz njihovih redova neće biti kandidata po političkoj liniji, ali napominju i da je profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima definisana koalicionim sporazumom, te da očekuju i od drugih da postupe u skladu s tim.

Međutim, bez obzira na to što su novi direktori postavljeni samo „privremeno“, kao vršioci dužnosti, stručna javnost veruje da će se većina njih i zadržati na tim pozicijama nakon konkursa.

- Izbori u v.d. stanje me ne ohrabruju da će nešto biti drugačije i nakon raspisivanja konkursa. Ako je zakon zaista objektivan i ako su imali nameru da profesionalizuju upravljanje, ne vidim zašto je ovog momenta bitno menjati direktore - kaže Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije.

Vladimir Goati, politički analitičar, kaže za „Blic“ da, sudeći po načinu na koji povlači poteze, vlast ovim zakonom donosi pravila koja će obavezivati buduću vladu.

- Ako je njihova želja da zaista sve urade kako su obećali, u šta ozbiljno sumnjam, onda je bilo logično da prvo usvoje zakon, i to su mogli po hitnoj proceduri. Ovako se stiče utisak da su oni već podelili plen među sobom, a donose mere koje će ograničiti neke druge, buduće funkcionere - kaže Goati.

Platu utvrđuje Vlada

Nedavno usvojenim Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade, najviša zarada u javnom sektoru, koja se odnosi i na direktore javnih preduzeća, biće 162.740 dinara. Ipak, zakon ostavlja mogućnost da u slučaju uspešnog poslovanja javnih preduzeća zarada rukovodilaca može da bude i veća, a merila za to utvrđuje Vlada Srbije.

Povezane vesti: Prvo smena svih direktora javnih preduzeća, pa fingirani konkursi Banke strankama ne veruju bez pokrića
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Blic...